Друга књига о Адаму и Еви ПОГЛАВЉЕ 1 1 Када је Лулува чула Каинове речи, заплакала је и отишла код свог оца и мајке и испричала им како је Каин убио свог брата Авеља. 2 Тада сви повикаше гласно и подигоше гласове своје, ударише се по лицу, посипаху прашину на главе своје, раздереше одећу своју, па изиђоше и дођоше на место где је Авељ убијен. 3 И нађоше га где лежи на земљи, убијен, и звери око њега; док су плакали и плакали због овог праведника. Из његовог тела, због његове чистоте, излазио је мирис слатких зачина. 4 И Адам га је понео, сузе су му се сливале низ лице; и отишао је у Пећину блага, где га је положио и умотао га слатким зачинима и смирном. 5 И Адам и Ева су наставили сахрањивањем његовим у великој тузи сто четрдесет дана. Авељ је имао петнаест и по година, а Каин седамнаест и по година. 6 Што се тиче Каина, када је завршена жалост за његовим братом, он је узео своју сестру Лулуву и оженио се њоме, без дозволе свог оца и мајке; јер га нису могли удаљити од ње због тешка срца. 7 Затим је сишао у подножје планине, даље од врта, близу места где је убио свог брата. 8 А на том месту беше много воћака и шумског дрвећа. Његова сестра му роди децу, која се затим почеше постепено множити док не напуне то место. 9 Али што се тиче Адама и Еве, они нису били заједно после Авељеве сахране, седам година. После тога, међутим, Ева је затруднела; и док је била трудна, Адам јој је рекао: „Хајде, узмимо жртву и принеси је Богу, и замолимо Га да нам подари лепо дете, у коме ћемо наћи утеху и које ћемо венчати са Авељевом сестром.“ 10 Тада су припремили жртву и донели је на жртвеник, и принели је пред Господа, и почели су да га моле да прими њихову жртву и да им подари добро потомство. 11 И Бог је чуо Адама и прихватио његову жртву. Тада су се поклонили, Адам, Ева и њихова ћерка, и сишли су у Пећину са благом и поставили у њу лампу да гори ноћу и дању, пред Авељевим телом. 12 Тада су Адам и Ева наставили да посте и моле се док није дошло Евино време да се роди, када је рекла Адаму: „Желим да одем у пећину у стени да се у њој родим.“ 13 А он рече: „Иди и узми са собом своју ћерку да ти служи; а ја ћу остати у овој Пећини с благом пред телом мог сина Авеља.“ 14 Тада Ева послуша Адама и оде, она и њена ћерка. А Адам остаде сам у Пећини блага. ПОГЛАВЉЕ 2 1 И Ева роди сина савршено лепог стасом и лицем. Његова лепота беше као лепота његовог оца Адама, чак и лепша.
2 Тада се Ева утешила када га је видела и остала је осам дана у пећини; затим је послала своју ћерку Адаму да му каже да дође и види дете и да му да име. Али ћерка је остала на његовом месту поред тела свог брата, док се Адам није вратио. Тако је учинила и она. 3 Али када је Адам дошао и видео лепоту детета, његову лепоту и савршену фигуру, обрадовао се због њега и утешио се због Авеља. Тада је детету дао име Сет, што значи „да је Бог чуо моју молитву и избавио ме из моје невоље“. Али то такође значи „моћ и снага“. 4 Затим, након што је Адам дао име детету, вратио се у Пећину са благом; а његова ћерка се вратила својој мајци. 5 Али Ева је остала у својој пећини док се није навршило четрдесет дана, када је дошла код Адама и довела са собом дете и своју ћерку. 6 И дођоше до реке пуне воде, где се Адам и његова кћи опраше због туге за Авељем; али се Ева и беба опраше ради очишћења. 7 Затим се вратише, узеше жртву, и отидоше на планину и принесоше је за бебу; и Бог прихвати њихову жртву и посла свој благослов на њих и на њиховог сина Сета; и вратише се у Пећину са благом. 8 Што се тиче Адама, он више није познао своју жену Еву све дане свог живота; нити им се родило више потомство; него само њих петоро, Каин, Лулува, Авељ, Аклија и Сет сами. 9 Али Сет је растао и јачао; и почео је усрдно да постио и молио се. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Што се тиче нашег оца Адама, након седам година од дана када је био раздвојен од своје жене Еве, Сатана му је завидео када га је видео тако раздвојеног од ње; и трудио се да га поново натера да живи са њом. 2 Тада Адам устаде и попе се изнад Пећине блага; и настави да спава тамо ноћу. Али чим би се свануло сваког дана, силазио би у пећину, да се тамо помоли и да прими благослов од ње. 3 А кад је пало вече, он се попео на кров пећине, где је спавао сам, плашећи се да га Сатана не савлада. И тако је остао одвојен тридесет девет дана. 4 Тада Сатана, мрзитељ свега добра, када је видео Адама тако самог, како пости и моли се, појавио му се у обличју прелепе жене, која је дошла и стала пред њега у ноћи четрдесетог дана, и рекла му:-5 „О Адаме, од када живиш у овој пећини, осећамо велики мир од тебе, и твоје молитве су до нас стигле, и утешили смо се због тебе.“ 6 „Али сада, о Адаме, када си се попео преко крова пећине да спаваш, сумњамо у тебе и велика туга нас је обузела због твог одвајања од Еве. Па опет, када си на крову ове пећине, твоја молитва се излива, а твоје срце лута с једне на другу страну.“ 7 „Али када си био у пећини, твоја молитва је била као ватра сакупљена; сишла је до нас, и ти си нашао покој. 8 „Тада сам и ја туговао због твоје деце која су одвојена од тебе; и моја је туга велика због убиства твог сина Авеља; јер је био праведан; а за праведником ће свако туговати. 9 „Али сам се радовао рођењу твог сина Сета; али после мало времена јако сам туговао за Евом, јер ми је