Прва књига о Адаму и Еви ПОГЛАВЉЕ 1 1 Трећег дана, Бог засади врт на истоку земље, на граници света према истоку, иза којег, према изласку сунца, не налази се ништа осим воде, која обухвата цео свет и досеже до граница неба. 2 А северно од врта налази се море вафла, бистро и чисто на укус, какво није ничему другом; тако да се кроз његову бистрину може загледати у дубине земље. 3 И када се човек у њој опере, постаје чист од њене чистоте и бео од њене белине - чак и ако је тамнопут. 4 И Бог створи то море по својој сопственој вољи, јер знаше шта ће бити од човека кога ће створити; тако да након што напусти врт, због свог преступа, људи ће се родити на земљи, међу којима ће праведници умрети, чије ће душе Бог васкрснути у последњи дан; када се врате свом телу; окупају се у води тог мора, и сви ће се покајати за своје грехе. 5 Али када је Бог извео Адама из врта, није га поставио на његову северну границу, да се не би приближио мору воде, и да се он и Ева не оперу у њему, не очисте од својих грехова, не забораве преступ који су починили, и више их није подсећао на то у мислима о њиховој казни. 6 Затим, што се тиче јужне стране врта, Богу није било мило да дозволи Адаму да тамо борави; јер, када би ветар дувао са севера, доносио би му на ту јужну страну укусан мирис дрвећа из врта. 7 Зато Бог није поставио Адама тамо, да не би осетио слатки мирис тог дрвећа, заборавио свој преступ и нашао утеху за оно што је учинио, уживао у мирису дрвећа и не би се очистио од свог преступа. 8 Поново, такође, зато што је Бог милостив и веома сажаљив, и управља свим стварима на начин који само Он зна – Он је настанио нашег оца Адама на западној граници врта, јер је на тој страни земља веома широка. 9 И Бог му заповеди да тамо пребива у пећини у стени – Пећини блага испод баште. ПОГЛАВЉЕ 2 1 Али када су наши отци, Адам и Ева, изашли из врта, газили су земљом ногама, не знајући да газе. 2 А кад дођоше до отвора вртних врата и видеше пред собом пространу земљу, прекривену великим и малим камењем и песком, уплашише се и задрхташе, и падоше ничице од страха који их обузе; и беху као мртви. 3 Јер – док су до тада били у башти, лепо засађеној свакојаким дрвећем – сада су себе видели у чудној земљи, коју нису познавали и никада је нису видели. 4 И зато што су у то време били испуњени благодаћу светле природе, и нису имали срца окренута ка земаљским стварима.
5 Зато се Бог сажали на њих; и када их је видео пале пред вратима врта, послао је своју Реч оцу Адаму и Еви и подигао их из њиховог палог стања. ПОГЛАВЉЕ 3 1 Бог рече Адаму: „Одредио сам на овој земљи дане и године, и ти и потомство твоје живећете и ходаћете по њој док се не испуне дани и године; када ћу послати Реч која те је створила, и против које си преступио, Реч која те је извела из врта и која те је подигла када си пао. 2 Да, Реч која ће те поново спасти када се испуни пет и по дана.“ 3 Али када је Адам чуо ове речи од Бога, и оних великих пет и по дана, није разумео њихово значење. 4 Јер Адам је мислио да ће му до краја света остати само пет и по дана. 5 И Адам је плакао и молио се Богу да му то објасни. 6 Тада Бог, у својој милости према Адаму, који је створен по Његовој слици и прилици, објасни му да су то 5.000 и 500 година; и како ће тада Неко доћи и спасити њега и његово потомство. 7 Али Бог је пре тога склопио овај завет са нашим оцем, Адамом, истим условима, пре него што је изашао из врта, када је био поред дрвета са ког је Ева узела плод и дала му да једе. 8 Када је наш отац Адам изашао из врта, прошао је поред тог дрвета и видео како је Бог тада променио његов изглед у други облик и како се увенуло. 9 И док је Адам ишао ка томе, уплашио се, задрхтао и пао; али Бог га је у својој милости подигао, а затим склопио овај завет са њим. 10 И, опет, када је Адам био код капије врта и видео херувима са мачем огњеним у руци, и херувим се разгневио и намрштио на њега, и Адам и Ева су се уплашили њега и помислили да намерава да их погуби. Зато су пали на земљу и дрхтали од страха. 11 Али он се сажали на њих и показа им милост; и окренувши се од њих, оде на небо, и помоли се Господу говорећи:-12 „Господе, послао си ме да стражарим на вратима врта, са огњеним мачем. 13 „А кад ме видеше слуге Твоје, Адам и Ева, падоше ничице и беху као мртви. Господе мој, шта ћемо чинити слугама Твојим?“ 14 Тада се Бог сажали на њих, показа им милост и посла свог анђела да чува врт. 15 И реч Господња дође Адаму и Еви и подиже их. 16 И рече Господ Адаму: „Рекао сам ти да ћу после пет и по дана послати своју реч и спасти те.“ 17 „Ојачај, дакле, своје срце и остани у Пећини блага, о којој сам ти већ говорио.“ 18 И када Адам чу ову Реч од Бога, утеши се оним што му је Бог рекао. Јер му је рекао како ће га спасити. ПОГЛАВЉЕ 4 1 Али Адам и Ева су плакали што су изашли из врта, свог првог пребивалишта. 2 И, заиста, када Адам погледа на своје тело, које се променило, горко заплака, он и Ева, због онога што су учинили. И ходаху и тихо сиђоше у Пећину блага.