Izgubljena ovca, izgubljeni novčić i rasipni sin Luka 15:1-32 1 Tada su se k njemu približavali svi carinici i grešnici da ga slušaju. 2 Farizeji i pismoznanci mrmljali su govoreći: “Ovaj prima grešnike i jede s njima.” 3 I ispriča im ovu prispodobu: 4 Koji od vas, imajući sto ovaca, ako izgubi jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 A kad ga nađe, stavi ga na ramena, radujući se. 6 A kad dođe kući, sazove prijatelje i susjede govoreći im: "Radujte se sa mnom! Našao sam ovcu svoju koja se izgubila." 7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu zbog jednoga grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanja. 8 Ili koja žena, imajući deset srebrnjaka, ako izgubi jedan novčić, neće upaliti svijeću, pometi kuću i pomno tražiti dok ga ne nađe? 9 A kad ga nađe, pozove prijateljice i susjede govoreći: "Radujte se sa mnom! Našla sam dragulj koji sam izgubila." 10 Isto tako, kažem vam, biva radost u prisutnosti anđela Božjih zbog jednog grešnika koji se pokaje. 11 I reče: " Neki čovjek imao je dva sina: 12 Mlađi od njih reče ocu: “Oče, daj mi dio imovine koji mi pripada.” I podijeli im svoja imanja. 13 I ne prođe mnogo dana, mlađi sin sabra sve i otputuje u daleku zemlju te ondje rasipa imanje svoje živeći razuzdano. 14 A kad je sve potrošio, nastala je velika glad u toj zemlji; i on je počeo oskudijevati. 15 I ode i pridruži se jednom građaninu te zemlje; a ovaj ga posla na svoja polja da pase svinje. 16 I rado bi napunio trbuh ljuskama koje su jele svinje, ali mu nitko nije dao. 17 A kad dođe k sebi, reče: “Koliko najamnika oca moga imaju kruha u izobilju, a ja umirem od gladi!” 18 Ustat ću i otići ocu svome te mu reći: ‘Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom.’ 19 Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I ustade i dođe k ocu svome. Ali kad je još bio daleko, ugleda ga otac njegov i sažali se nad njim te potrča, padne mu oko vrata i poljubi ga. 1
21 Sin mu reče: “Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom i više nisam dostojan zvati se sinom tvojim.” 22 A otac reče slugama: "Iznesite najbolju haljinu i obucite ga, stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!" 23 Dovedite ugojeno tele i zakoljite ga, pa jedimo i veselimo se! 24 Jer ovaj sin moj bijaše mrtav, i oživje, izgubljen bijaše, i nađe se. I počeše se veseliti. 25 A njegov stariji sin bio je u polju. Dok je dolazio i približavao se kući, začuo je glazbu i ples. 26 I dozva jednog od slugu i upita ga što to znači. 27 A on mu reče: "Brat ti je došao! Otac ti je zaklao ugojeno tele jer ga je primio zdrava." 28 On se razgnjevi i ne htjede ući. Zato izađe njegov otac i zamoli ga. 29 A on odgovori ocu svome: "Evo, toliko ti godina služim i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a ipak mi nikad nisi dao jareta da se proveselim s prijateljima svojim." 30 Ali čim je došao ovaj tvoj sin koji ti je s bludnicama proždirao imanje, zaklao si mu ugojeno tele. 31 A on mu reče: “Sine, ti si uvijek sa mnom i sve što imam tvoje je.” 32 Dostojno je bilo da se veselimo i veselimo jer je ovaj brat tvoj bio mrtav i oživio, bio je izgubljen i nađen je.
2