Izgubljena ovca, izgubljeni novčić i bludni sin Luka 15:1-32 1 Tada su se k njemu približavali svi carinici i grešnici da ga slušaju. 2 A fariseji i pismoznanci mrmljahu govoreći: Ovaj prima grešnike i jede s njima. 3 I ispriča im ovu prispodobu: 4 Koji od vas čovjek, imajući sto ovaca, ako izgubi jednu od njih, ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe? 5 A kad ga nađe, stavi ga na svoja ramena, radujući se. 6 A kad dođe kući, sazove prijatelje i susjede govoreći im: "Radujte se sa mnom, jer sam našao ovcu svoju koja se izgubila." 7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu zbog jednog grešnika koji se pokaje, nego zbog devedeset i devet pravednika kojima pokajanje nije potrebno. 8 Ili koja žena, imajući deset srebrnjaka, ako izgubi jedan novčić, neće upaliti svijeću, pometi kuću i tražiti pažljivo dok ga ne nađe? 9 A kad ga nađe, sazove prijateljice i susjede govoreći: "Radujte se sa mnom, jer sam našla dragulj koji sam izgubila." 10 Isto tako, kažem vam, biva radost u prisustvu anđela Božjih zbog jednog grešnika koji se pokaje. 11 I reče: " Neki čovjek imao je dva sina:" 12 A mlađi od njih reče ocu: "Oče, daj mi dio imovine koji mi pripada." I on im podijeli svoja imanja. 13 I ne mnogo dana kasnije, mlađi sin sabra sve i otputuje u daleku zemlju, i ondje rasipa imanje svoje živeći raskalašeno. 14 A kad je sve potrošio, nastala je velika glad u toj zemlji; i on je počeo oskudijevati. 15 I ode i pridruži se jednom građaninu te zemlje; a ovaj ga posla na svoja polja da pase svinje. 16 I rado bi napunio trbuh ljuskama koje su jele svinje, ali mu niko nije davao. 17 A kad dođe k sebi, reče: "Koliko najamnika kod oca moga imaju kruha u izobilju, a ja umirem od gladi!" 18 Ustat ću i otići ocu svome i reći ću mu: ‘Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom.’ 19 Nisam više dostojan zvati se sinom tvojim. Primi me kao jednog od svojih najamnika. 20 I ustade i dođe k ocu svome. Ali kad je još bio daleko, ugleda ga otac njegov i sažali se nad njim, te potrča, padne mu oko vrata i poljubi ga. 1
21 A sin mu reče: Oče, sagriješio sam protiv neba i pred tobom i više nisam dostojan zvati se sinom tvojim. 22 A otac reče slugama svojim: "Iznesite najbolju haljinu i obucite ga, stavite mu prsten na ruku i obuću na noge!" 23 I dovedite ugojeno tele i zakoljite ga; jedimo i veselimo se! 24 Jer ovaj sin moj bijaše mrtav, i oživje; bijaše izgubljen, i nađe se. I počeše se veseliti. 25 A njegov stariji sin bio je na polju. Dok je dolazio i približavao se kući, čuo je muziku i ples. 26 I dozva jednog od slugu i upita ga šta to znači. 27 A on mu reče: "Brat ti je došao, i otac tvoj je zaklao ugojeno tele, jer ga je primio zdravog i zdravog." 28 On se razgnjevi i ne htjede ući. Zato izađe njegov otac i zamoli ga. 29 A on odgovori ocu svome: "Evo, toliko godina ti služim i nikada nisam prekršio tvoju zapovijed, a ipak mi nikada nisi dao jare da se proveselim s prijateljima svojim." 30 Ali čim dođe ovaj sin tvoj, koji ti je s bludnicama proždirao imanje, zaklao si mu ugojeno tele. 31 A on mu reče: Sine, ti si uvijek sa mnom i sve što imam tvoje je. 32 Dostojno je bilo da se veselimo i veselimo jer je ovaj brat tvoj bio mrtav, i oživio je; bio je izgubljen, i našao se.
2