VLADIN POVRATAK Goran Gocić
Gledam s gospodinom Vladimirom Petrićem neki op skurni film na Festivalu kratkog metra. Vlada odmah primećuje jadne uslove projekcije: „Vidite, odsekli su gornji deo slike, pa figure ostaju nekompletne... Zami slite Pikasovo platno kojem fali pet santimetara.“ Zatim slika izlazi iz fokusa. Profesor me šalje da opomenem projekcionistu. Odlazim, šta ću. Ubrzo potom neko otvara prozorčić na prednjem delu sale Doma sindika ta i snop svetlosti prodire u dvoranu, kao u onoj sceni iz filma Treći čovek kad se otkriva da je Hari Lajm živ. Sad Vlada lično odlazi da opominje. Vladu tako pamtim: nikad nije prihvatao kompro mis. Pitao sam se kako uopšte opstaje čovek s tako vi sokim kriterijumima, tako niskim pragom tolerancije. Za sve su kod njega važili samo olimpijski standardi: za film elitistički, dakle kao kod umetnosti; za ideolo giju liberalni, dakle pobuna protiv dogmi, za tehnolo
121