Savet stranih investitora 2025/2026

Business Alcazar of Adria

Kako odgovoriti na izazove usporavanje rasta i investicija?

Privredni rezultati u 2025. otvaraju važna pitanja o strukturi i održivosti postojećeg modela privrednog rasta. Na stranicama koje slede je niz predloga i rešenja za neophodna dugoročna i kratkoročna poboljšanja

Iz godine u godinu poslovni ambijent sve je izazovniji, kako zbog globalnih turbulencija i neizvesnosti koje se prenose na lokalna tržišta, tako i zbog i nternih slabosti samih domicilnih tržišta. Makroekonomski pokazatelji u Srbiji ovo dobro ilustruju: u prvih osam meseci 2025. godine privreda Srbije beleži znatno slabiji učinak od očekivanog. Umesto ranije prognoziranog rasta od 4,2%, u junu je zvanična procena snižena na 3%, a zatim i u avgustu na 2,75%. Prema nezavisnim analizama Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije i Fonda za razvoj ekonomske nauke (FREN), čak je i ta cifra verovatno previsoka: realni rast se kreće između 2 i 2,5%, sa naglašenim rizicima da se kraj godine dočeka sa još slabijim rezultatom.

Usporavanje se najviše oseća u segmentu investicija, koje su u prvoj polovini godine zabeležile pad od oko 2,5%. Pad je naročito izražen u građevinarstvu, koje već četiri kvartala beleži negativan trend. Iako je planirano ubrzanje kroz velike infrastrukturne projekte (npr. EXPO 2027), efekti zasad izostaju. Zabrinjava i to što je industrijska proizvodnja rasla skromno, dok realni rast državne potrošnje (3,8%) nadmašuje rast lične potrošnje (3%), što ukazuje na strukturalnu slabost rasta zasnovanog na javnom sektoru.

Strane direktne investicije, koje su godinama bile ključni motor privrede, pretrpele su značajan udarac. U prvoj polovini godine priliv FDI iznosio je svega 1,5 milijardi evra, što je pad od 40% u poređenju sa istim periodom prethodne godine. Dominantni uzroci su globalni: usporavanje privrednog rasta EU, geopolitička neizvesnost, trgovinske tenzije i visoka cena kapitala. Srbiji se, međutim, vraća kao bumerang i prevelika oslonjenost na strani kapital bez istovremene izgradnje kapaciteta domaćih preduzeća i inovacionog sektora.

Istovremeno, inflacija i nacionalna valuta ostaju stabilni, što su vrednosti koje cene svi koji prvenstveno posluju na domaćem tržištu. Da li će se ovaj tr end zadržati, zavisi pre svega od mogućnosti da se na unutrašnjem tržištu izbalansiraju spoljni pritisci rasta cena energenata i brojni, neplanirani izdaci – pre svega povećanje plata u javnom sektoru, očekivano novo povećanje minimalne zarade i penzija koji predstavljaju pretnju za mogući dalji rast budžetskog deficita.Male države po pravilu dobijaju upalu pluća kad svetska ekonomija dobije kijavicu. Ipak, neke ključne unutrašnje slabosti, kao što su slaba produktivnost, nedovoljno konkurentno tržište rada i pravna neizvesnost, sada ispostavljaju visok račun.

Makroekonomska stabilnost neće biti dovoljna bez jačanja pravne sigurnosti, regulatorne predvidivosti i podrške razvoju konkurentne domaće privrede

Recept je uvek isti: nastavak strukturnih reformi i poboljšanje investicionog okruženja. O mogućim pravcima reformi i merama koje bi mogle učiniti poslovni ambijent povoljnijim opširno se govori na ovim stranicama.Nema sumnje da su globalni izazovi ozbiljni, ali je domaći odgovor na njih ono što razlikuje uspešne ekonomije od stagnirajućih. Novi model rasta koji podrazumeva jačanje tehnoloških kapaciteta, inovacija i otpornosti privrede, iako prisutan, nije dovoljno jasno artikulisan. Jača podrška domaćim malim i srednjim preduzećima, modernizaciji obrazovanja i pravosuđa i jačanju tržišne autonomije ostaju zadaci za godine koje su pred nama.

SAVET STRANIH INVESTITORA

Privredni puls – pokazatelji i perspektive

UREDNIK

Tanja Jakobi

MENADŽER IZDANJA Neda Lukić n.lukic@aim.rs

DIZAJN

Slađan Radosavljeć Zoran Perović design@aim.rs

FOTOGRAFIJA Zoran Petrović

PREVOD I LEKTURA

Mark Pullen

MENADŽERI PROJEKTA Biljana Dević b.devic@aim.rs Mihailo Čučković m.cuckovic@aim.rs Vesna Vukajlović v.vukajlovic@aim.rs

POSLOVNI SEKRETAR Svetlana Petrović s.petrovic@aim.rs

POSEBNA ZAHVALNOST ALEKSANDAR LJUBIĆ

izvršni direktor RENATA PINDŽO direktorka za komunikacije KOVILJKA NIKOLIC rukovodilac regulatornih poslova TAMARA KAPOR rukovodilac regulatornih poslova

FINANSIJE finance@aim.rs

DIREKTOR Ana Novčić a.novcic@aim.rs

IZDAVAČ Ivan Novčić i.novcic@aim.rs

ŠTAMPA

Rotografika d.o.o. Segedinski put 72, Subotica FIC 2025/26

Published by:

alliance international media Resavska 1/III 11111 Belgrade 17 PAK 126909, Serbia

Phone: +(381 11) 2450 508 E-mail: office@aim.rs; office@cordmagazine.com www.aim.rs; www.cordmagazine.com

ISSN: 2560-4465

Sva prava zadržana alliance international media 2025

The views expressed in this publication are those of the presenter; they do not necessary reflect the view of publications published by alliance international media

BESPLATAN PRIMERAK

SADRŽAJ

KOMENTAR

Kako odgovoriti na izazove usporavanje rasta i investicija? / 04

RUDOLF

RONALD SEELIGER

PREDSEDNIK SAVETA STRANIH INVESTITORA (HEMOFARM)

Poverenje investitora gradi se stabilnošću / 08

DUBRAVKA ĐEDOVIĆ

HANDANOVIĆ

MINISTARKA RUDARSTVA I ENERGETIKE U VLADI SRBIJE Odgovorno pristupamo svakom aspektu reforme / 12

SRĐAN KONDIĆ

PREDSEDNIK IZVRŠNOG ODBORA

ADDIKO BANK SRBIJA Transformacija bankarstva u Srbiji: Vreme u satima, ne u nedeljama / 15

JORGOVANKA TABAKOVIĆ

GUVERNER NBS Domaća tražnja i investicije osnov rasta / 16

DRAGANA MARKOVIĆ

DIREKTOR PORESKE UPRAVE SRBIJE Želja da se krene u reforme ključ dugogodišnjeg uspeha / 20

JUDIT ALBERS

GENERALNA DIREKTORKA A1 SRBIJA Vizija za održiv i pametan digitalni razvoj / 23

SUZANA DUBAJIĆ

DIREKTORKA KOMPANIJE

KÄRCHER SRBIJA Inovacije koje donose održivost / 24

NICOLA PONTARA

DIREKTOR KANCELARIJE

SVETSKE BANKE ZA SRBIJU Neiskorišćeni potencijali / 26

NEMANJA TOMIĆ

ČLAN IZVRŠNOG ODBORA

PROCREDIT BANKE

Održivi rast i partnerstvo sa privredom kao misija / 29

DAMIEN SORRELL

ŠEF REGIONALNOG CENTRA EIB-a

ZA ZAPADNI BALKAN

Upornost i posvećenost daju rezultate / 30

BORKO RISTIĆ

MANAGING DIRECTOR, DATALAB SR

Most između tradicije i budućnosti / 33

RYAN BOLLHORN

DIREKTOR MARKETINGA I KOMUNIKACIJA U ISB-u Izvrsnost

koju oblikuju ljudi / 34

MATTEO COLANGELI

DIREKTOR EBRD-A ZA ZAPADNI BALKAN Partnerstvo za napredak / 36

LEV RATNOVSKI

STALNI PREDSTAVNIK MMFA ZA SRBIJU Od dobrog upravljanja do održivog rasta / 40

ANA GOVEDARICA

POTPREDSEDNICA SAVETA STRANIH INVESTITORA (ROCHE) Potrebne su nam brže promene / 44

GORAN PEKEZ

POTPREDSEDNIK SAVETA STRANIH INVESTITORA (JTI ZA ZAPADNI BALKAN)

Deglobalizacija

kao prilika / 46

ALEKSANDAR LJUBIĆ

IZVRŠNI DIREKTOR

SAVETA STRANIH INVESTITORA FIC ostaje partner za reforme / 48

DRAGANA STIKIĆ

KOPREDSEDNIK ODBORA ZA BORBU

PROTIV NEDOZVOLJENE TRGOVINE I

HRANU (NESTLÉ ADRIATIC S D.O.O.) Privreda traži

brža rešenja / 50

DRAGAN PENEZIĆ

KOPREDSEDNIK ODBORA ZA BORBU

PROTIV NEDOZVOLJENE TRGOVINE I

HRANU SAVETA STRANIH INVESTITORA (BRITISH AMERICAN TOBACCO VRANJE AD VRANJE)

Pomaci vidljivi, potreban kontinuiran napredak / 51

DANIEL ŠUŠNJAR

PREDSEDNIK ODBORA ZA

TELEKOMUNIKACIJE I DIGITALNU

EKONOMIJU SAVETA STRANIH

INVESTITORA (YETTEL D.O.O.)

5G mreža temelj za razvoj AI / 52

MILENA JAKŠIĆ PAPAC

PREDSEDNICA ODBORA ZA LJUDSKE

RESURSE SAVETA STRANIH INVESTITORA (KARANOVIĆ&PARTNERS O.A.D.)

Novi oblici rada, stari propisi / 53

DANILO MRVALJEVIĆ

KOPREDSEDNIK ODBORA ZA FINANSIJSKE

USLUGE SAVETA STRANIH INVESTITORA (BANCA INTESA A.D. BEOGRAD) Pametno upravljanje rizicima / 54

DUŠAN LALIĆ

KOPREDSEDNIK ODBORA ZA FINANSIJSKE USLUGE SAVETA STRANIH INVESTITORA (GENERALI OSIGURANJE SRBIJA A.D.O.)

Dijalogom do inkluzivnijeg finansijskog sektora / 55

MARIO KIJANOVIĆ

PREDSEDNIK ODBORA ZA INFRASTRUKTURU I GRAĐEVINARSTVO

SAVETA STRANIH INVESTITORA (SOG LAW FIRM IN COOPERATION WITH KINSTELLAR)

Efikasne procedure za održiv rast / 56

NEBOJŠA LUKAČ

PREDSEDNIK PRAVNOG ODBORA SAVETA STRANIH INVESTITORA (NEZAVISNI ADVOKAT U SARADNJI SA PwC)

Unapređenje ESG kroz dijalog / 57

DANILO MIJUŠKOVIĆ

PREDSEDNIK ODBORA

ZA FARMACEUTSKU INDUSTRIJU SAVETA STRANIH INVESTITORA (MERCK) Inovativni lekovi su isplativa investicija / 58

VANJA KORAĆ

PREDSEDNICA PORESKOG ODBORA SAVETA STRANIH INVESTITORA (PHILIP MORRIS SERVICES D.O.O. BEOGRAD) Poreski podsticaji za investitore / 59

ZAFIRIS LAMPADARIDIS

PREDSEDNIK ODBORA

ZA TURIZAM I UGOSTITELJSTVO (HYATT REGENCY BEOGRAD)

Otkrivanje turističkog potencijala Srbije / 60

LJUDSKI KAPITAL Od ograničenja ka pokretanju dugoročnog rasta / 61

KLJUČNE PORUKE / 62 REGISTAR / 68

RONALD SEELIGER

Poverenje investitora gradi se stabilnošću

Svaka preporuka Saveta stranih investitora, ukoliko bude usvojena, približila bi Srbiju standardima EU, podigla efikasnost i, što je najvažnije, ojačala poverenje biznisa u uslovima neizvesnosti

Investitori u pravilu doživljavaju usklađivanje sa pravnim okvirom Evropske unije kao garanciju stabilnosti, pravičnosti i predvidivosti poslovnog okruženja. Kako FIC kontinuirano naglašava, ubrzanje pregovora sa EU radi brže regulatorne harmonizacije ključni je prioritet za smanjenje geopolitičkih i regulatornih neizvesnosti, kaže Ronald Seeliger, predsednik Saveta i generalni direktor „Hemofarma“. Ipak, do toga nije lako doći.

U kojoj meri je Srbija trenutno izložena globalnoj nestabilnosti i kako te promene utiču i na postojeće strane investitore i na one koji razmatraju ulazak na tržište?

– Kako i samo pitanje sugeriše, nestabilnost je u 2025. godini u samom središtu globalne ekonomije. Nedavni šokovi, od poremećaja u transportu i ratom uslovljenih prekida lanaca snabdevanja do rastuće globalne inflacije uz novu politiku carina u SAD, doneli su čitav niz novih rizika i podstakli investitore na veću opreznost i temeljnost u ocenjivanju tržišta.

Za Srbiju, zemlju strateški vezanu za evropska tržišta, ali sa istorijskim vezama ka Istoku, odgovor je nužno nijansiran. Oko 60% trgovine Srbije otpada na zemlje EU, oko 39% priliva SDI stiže iz EU, a istovremeno postoji visoka zavisnost od Istoka kada je reč o gasu, kao i institucionalna vezanost kroz naftnu i skladišnu infrastrukturu. Taj miks čini Srbiju podložnom prelivanju spoljnih šokova.

Deo efekata već je vidljiv. Posle rekordne 2024. u prvim mesecima 2025. beležimo usporavanje priliva SDI, što odražava promenjene apetite investitora.

Ipak, Srbija ostaje atraktivna investiciona destinacija. Izazov je da se poslovna klima učini stabilnijom i predvidljivijom kako bi se poverenje održalo.

Koje mere Vlada može da sprovede kako bi zaštitila interese dugoročnih investitora i učvrstila poverenje u investicionu klimu Srbije?

– Da bi zaštitila dugoročne investitore i ojačala poverenje, Srbija mora da obezbedi stabilno i predvidivo poslovno i investiciono okruženje. Krajem 2024. Vlada je usvojila Reformsku agendu, koja identifikuje ključne oblasti unapređenja.

Agenda predviđa mere za poboljšanje poslovnog ambijenta kroz podsticanje rasta privatnog sektora, dublju digitalizaciju, razvoj održivog okvira (kroz zelene

PRIORITET

Srbija treba da prioritetno reformiše transport i komunalne delatnosti, uz komercijalno upravljanje državnim firmama i uključivanje privatnih partnera radi efikasnosti i održivosti

FOKUS

EU harmonizaciju započeti od deviznog poslovanja, uz prateće reforme u porezima, radu, održivosti i digitalnoj ekonomiji

DIJALOG

Konstruktivan dijalog države, biznisa i civilnog društva mora da usmerava put Srbije ka dubljoj integraciji u EU

investicije i veću transparentnost lanaca snabdevanja) i, iznad svega, fundamentalne reforme poput jačanja vladavine prava i borbe protiv korupcije. Pored toga, Vlada može uspostaviti snažnije „aftercare“ programe za kontinuirani rad sa postojećim investitorima, efikasno rešavanje problema i podsticanje reinvesticija. Zajedno, ove promene poslale bi jasnu poruku da je Srbija pouzdana i dugoročna destinacija dajući postojećim investitorima sigurnost za širenje, a novima razlog za ulazak.

Koje mehanizme ili poboljšanja bi FIC želeo da vidi da bi konsultacije između Vlade i poslovne zajednice bile suštinske i pravovremene?

– Dvosmerna komunikacija je ključna. FIC dosledno poziva na unapređenje dijaloga između Vlade i biznisa i na kreiranje zajedničkih inicijativa. Već smo napravili korak osnivanjem Zajedničke radne grupe, ali, kako stoji u poslednjoj Beloj knjizi, ona je nedovoljno korišćena.

Potrebna su i druga unapređenja. FIC zagovara blagovremeno i transparentno objavljivanje nacrta zakona i propisa, uz dovoljno vremena da privreda dostavi komentare. Pored toga, preporučujemo uspostavljanje stalnih platformi ili saveta na kojima bi se biznis i Vlada redovno sastajali radi razmatranja poslovne klime. Neophodno je i jačanje kapaciteta ministarstava za kvalitetnu saradnju sa zainteresovanim stranama.

Kako ocenjujete tempo i posvećenost Vlade pristupanju EU, posebno u delu regulatornog usklađivanja sa evropskim standardima?

– „Bela knjiga“ FIC-a 2024. konstatuje da, i pored određenog napretka, ukupna reforma napreduje sporo. Prema FIC Indeksu, koji je u velikoj meri preklopljen sa zahtevima EU, napredak je zabeležen u samo 23% prioritetnih oblasti poslovne klime, dok u 73% nije bilo pomaka. Od tada se malo toga promenilo.

Brža harmonizacija domaćih propisa sa standardima EU ne samo da zadovoljava evropske kriterijume već i smanjuje geopolitički i regulatorni r izik za investitore. Vidljiv i konzistentan napredak signalizirao bi snažniju posvećenost i pozitivno uticao na proces pristupanja. Ovo je ključno i za privlačnije investiciono okruženje i za jačanje poverenja investitora i građana.

U kojoj meri usvojene preporuke iz „Bele knjige“ FIC-a mogu unaprediti put Srbije ka EU, naročito u razvoju funkcionalne tržišne ekonomije?

– Mnoge, ako ne i sve preporuke „Bele knjige“ direktno ili indirektno podržavaju EU put Srbije, jer podstiču konkurentniju, tržišno orijentisanu ekonomiju, što EU eksplicitno zahteva od kandidata.

U praksi preporuke mogu snažno ubrzati put Srbije ka EU, pod uslovom da se sprovode. Naši pozivi na reforme u vladavini prava, transparentnosti i upravljanju direktno su usklađeni sa poglavljima 23 i 24. Preporuke u oblasti politike konkurencije, državne pomoći i efikasnosti javne uprave takođe su u skladu, makar indirektno, sa zahtevima EU za funkcionalnu tržišnu ekonomiju.

Koje su najurgentnije reforme u javnim infrastrukturnim preduzećima i kako napredak u toj oblasti utiče na ukupnu investicionu klimu? – Javna infrastrukturna preduzeća u Srbiji, posebno u energetici, transportu, komunalnim delatnostima i telekomunikacijama, često se vide kao uska grla za privatne investicije, pa je njihova reforma prioritet. Skorašnji događaji pokazuju pozitivan uticaj reformi na klimu ulaganja. Restrukturiranje upravljanja u EPSu, usklađivanje sa Trećim energetskim paketom EU i faktička liberalizacija tržišta električne energije snažno su popravili očekivanja investitora. Pouzdana elektroenergetska infrastruktura i profesionalizovano upravljanje ulivaju poverenje da Srbija može da sprovede teške reforme. Slede transport i komunalne delatnosti.

Koje propise ili sektore treba prioritetno harmonizovati sa pravnim okvirom EU radi smanjenja investicionog rizika?

– Najpre treba krenuti od deviznih poslova, zbog direktnog uticaja na prekogranična ulaganja i finansiranje. Istovremeno je neophodno ići u paketu sa r eformama u oporezivanju, radu, održivosti i digitalnoj ekonomiji.

Pravila deviznog poslovanja i finansijskog sektora moraju biti predvidiva i liberalizovana kako

Što odlučnije i efikasnije Srbija sprovodi preporuke FIC-a, to će brže napredovati ka članstvu u EU

investitori ne bi trpeli rizike pri transferu i konverziji valuta. Bolji radni propisi jasnije određuju obaveze poslodavaca i olakšavaju zapošljavanje domaćih i stranih stručnjaka. Stroža pravila o zaštiti životne sredine, od kontrole zagađenja do upravljanja otpadom i klimatskih politika, povećavaju sigurnost međunar odnih kompanija da se ekološki rizici upravljaju po višim standardima.

Postoje i sektorske prioritizacije. Kao direktor farmaceutske kompanije, dodao bih da naš sektor posebno dobija usvajanjem EU standarda u regulativi i odobravanju lekova, što obezbeđuje stabilno regulatorno okruženje.

Odgovorno pristupamo svakom aspektu reforme

Rudarstvo i energetika predstavljaju jedan od najkompleksnijih, ali i najvažnijih sektora za razvoj zemlje. Verujemo da mere koje danas preduzimamo, kako u okviru samog sektora, tako i kroz proces evrointegracija, stvaraju snažnu osnovu za jačanje ukupnih privrednih potencijala Srbije

Rudarstvo i energetika predstavlјaju temelј modernog razvoja zemlje, kaže Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije. Srbija, po njenom mišljenju, ima sve preduslove da bude ne samo energetski stabilna, već i prepoznata kao pouzdan partner Evrope u oblasti čiste energije i kritičnih sirovina.

U domenu energetike beležimo i neke od najvećih reformskih prodora, ali i neke od najtvrdokornijih problema. Kada pogledate unazad na 2025, koliko je reformski proces u ovoj oblasti odmakao? — Reforma energetskog sektora je neophodan, ali i zahtevan i dugotrajan proces koji smo otpočeli pre dve godine. Plan transformacije „Elektroprivrede Srbije“ (EPS) usmeren je prevashodno na to da se uz unapređenje organizacije u narednom periodu ostvare značajno bolji poslovni rezultati u svim domenima poslovanja i da ti rezultati potvrde da EPS ima potencijal i snagu da parira evropskim energetskim kompanijama.

EPS se uveliko menja, i to ne samo organizaciono, već prvenstveno na operativnom planu kroz efikasnije

Prioriteti Ministarstva u narednom periodu biće usmereni ka ubrzanju energetske tranzicije, jačanju energetske sigurnosti, održivom upravljanju resursima i stvaranju podsticajnog regulatornog okvira

procese i veću efikasnost poslovanja. Potpuno su organizaciono transformisani poslovi informaciono–komunikacionih tehnologija, investicija, ljudskih resursa, a značajno je što je usvojena Politika upravljanja rizicima na nivou celog sistema. Izrađen je nacr t Strateškog korporativnog okvira za održivost, a u finalnoj fazi je i Akcioni plan dekarbonizacije, što je jedan od preduslova za dalju tranziciju.

Već treću godinu zaredom EPS beleži pozitivan finansijski rezultat, istovremeno obezbeđujući energetsku stabilnost uz nastavak investicija posebno u projekte obnovljivih izvora energije.

Šta će praktično spajanje sa energetskim tržištem Evropske unije doneti građanima i privredi? — Praktično Srbija postaje integralni deo energetskog tržišta Evropske unije, što doprinosi lakšoj razmeni energije, koja će povećati nivo sigurnosti snabdevanja, a prednost će imati energija koja je u datom trenutku najjeftinija, što će povoljno uticati i na cene za potrošače.

Prvi smo u regionu ispunili uslove za spajanje sa tržištem EU i očekujemo da ćemo biti među prvima koji će sprovesti spajanje sa tržištem električne energije EU, konkretno sa Mađarskom, čime ćemo dati primer drugima u regionu.

U Srbiji raste proizvodnja energije iz izvora vetra i sunca. Koliko je to međutim značajno ukupno gledano u procesu naše energetske tranzicije, ali i procesa dekarbonizacije?

— Kad se gleda koliko su Srbija i naš region kasnije ušli u proces energetske tranzicije u odnosu na razvijenije evropske zemlje, kao i da ne mogu da računaju na finansijsku podršku koju su imale članice EU, napredak koji je ostvaren za kratko vreme je još osetniji i značajniji. U protekle dve godine, kapaciteti iz vetra i solara povećani su za 83 odsto, čime se približavamo strateškom cilju definisanim Integrisanim energetskim i klimatskim planom, da do 2030. imamo 45 odsto električne energije proizvedene iz OIE. Kumulativni rezultat dva kruga aukcija su projekti novih 19 zelenih elektrana, ukupne snage oko 1,3 GW, uz blizu dve milijarde evra investicija, što pokazuje da smo napravili dobar ambijent za ulaganja u energetski sektor.

Značajno smo ubrzali i investicije EPS-a, i već ove godine zeleni portfolio EPS-a biće bogatiji za 76 MW iz vetra i sunca. Značajniji napredak biće ostvaren u narednih nekoliko godina, sa realizacijom projekta 1 GW solarnih elektrana, sa 200 MW baterijskih skladišta, koji će biti deo portfolija EPS-a. Budući da rast učešća OIE traži i dovoljno energije za balansiranje, kao strateški prioritet postavili smo izgradnju RHE Bistrica (snage oko 650 MW), gde nam je cilj da do

EVROINTEGRACIJE

Spajanje tržišta električne energije je važan cilj u kontekstu evropskih integracija, ali i sa stanovišta dobrobiti građana i privrede

RAZVOJ

Razvoj energetske infrastrukture stavlja nas na energetsku mapu Evrope, obezbeđujući fleksibilnost, otpornost u krizama i povezivanje sa tržištem EU, i pre formalnog članstva

STABILNOST

EPS već treću godinu ostvaruje pozitivan finansijski rezultat, obezbeđujući pritom energetsku stabilnost i nastavljajući ulaganja, posebno u obnovljive izvore energije

kraja godine imamo spremnu tehničku dokumentaciju, kako bismo mogli iduće godine da počnemo pripremne radove.

Ukidanjem moratorijuma na izgradnju nuklearnih elektrana, otvorili smo još jedan mogući izvor bazne energije u budućnosti.

Nedavna studija OECD za region, pokazuje da u Srbiji postoji relativno veliki ekonomski prostor da se cena struje poveća i da se tržište dalje liberalizuje, te da se daleko bolje preraspodele postojeći instrumenti podrške ranjivim i energetski siromašnim domaćinstvima. Šta su vaša razmišljanja kada govorimo o cenovnoj i socijalnoj politici u domenu energetike?

— Cene električne energije i gasa u Srbiji su dugo već socijalna kategorija. Potrebno je pronaći balans između interesa da energetske kompanije imaju dovoljno novca i za redovno održavanje i za investicije, a da opet , vodimo računa i o standardu građana, konkurentnosti privrede, inflaciji. Verujem da smo u prethodnom periodu, uprkos povećanju cena, uspevali da nađemo pravu ravnotežu između ova dva cilja. O tome govori i činjenica da je Srbija i dalje jedna od zemalja sa najnižim cenama struje u Evropi.

U tom smislu, izmene tarifnog sistema neće povećati račune domaćinstvima sa niskom potrošnjom, a takvih je većina, već će podstaći one koji se ulaze u crvenu tarifu da smanje potrošnju ili povećaju svoju energetsku efikasnost. S druge strane, država je u prethodne četiri godine pomogla da više od 35.000 domaćinstava smanji svoju potrošnju, subvencionišući zamenu vrata i prozora, poboljšanje izolacije fasada, ugradnju solarnih panela, zamenu kotlova energetski efikasnijim. Nastavićemo sa tim merama i ove i narednih godina. Kad govorimo o privredi, nova metodologija omogućila je da svaka kompanija zaključi ugovor u skladu sa svojom potrošnjom, da bolje planira i optimizuje svoju potrošnju naspram cena na tržištu i da efikasnije koristi energiju.

Mnoga pitanja iz domena vašeg ministarstva bilo u oblasti energetike, bilo rudarstva, danas su u velikoj meri i bezbednosna pitanja velike važnosti od pitanja kritičnih sirovina do izgradnje alternativnih puteva za snabdevanje u energetici. Kako se Srbija nosi sa ovim izazovima i koliko je uspešna u usaglašavanju sa evropskim politikama u ovom domenu?

— Energetika je uvek bila geopolitički obojena i u većini sukoba koji se danas događaju na svetu u pozadini se vide energetski razlozi u vidu borbe za energente ili za kontrolu važnih transportnih pravaca i ruta snabdevanja ili pak mineralnih sirovina. Srbija

se nalazi na raskrsnici energetskih puteva u regionu, i najbolji način da taj položaj iskoristimo je kroz povezivanje sa drugim zemljama Jugoistočne Evrope. Kao zemlja sa osam granica, imamo priliku da budemo tranzitni koridor za prenos električne energije, ali i da imamo značajnu ulogu u transportu gasa ka zemljama Centralne Evrope. Razvoj energetske infrastrukture stavlja nas na energetsku mapu Evrope i mnogo pre zvaničnog članstva u Evropskoj uniji, kroz veću fleksibilnost, otpornost u krizama, mogućnost povezivanja sa tržištem EU, na čemu već radimo.

Imajući u vidu evropske politike u domenu rudarstva, energetike i ekologije i naše usaglašavanje sa ovim politikama, šta će biti vaši prioriteti u narednom periodu?

— Težište će biti na ubrzanom razvoju kapaciteta za vetar, sunce, hidro i biomasu, kao i na izgradnji sistema za skladištenje energije i podizanju fleksibilnosti proizvodnje. Istovremeno, očuvanje energetske bezbednosti i stabilnosti snabdevanja ostaje apsolutni prioritet. Tranzicija će biti pažlјivo planirana i sprovođena tako da se obezbedi pouzdana i dostupna energija za građane i privredu.

Srbija raspolaže značajnim mineralnim resursima koji mogu igrati važnu ulogu u energetskoj i tehnološkoj tranziciji. Pripremljena je i Strategija upravlјanja

mineralnim i drugim geološkim resursima do 2040. godine sa projekcijom do 2050, koja je u postupku javne rasprave. Strategija definiše dugoročni pristup istraživanju i eksploataciji sirovina, u skladu sa najvišim ekološkim i društvenim standardima. Poseban akcenat je na kritičnim i strateškim sirovinama, koji su i od značaja za novu industrijsku politiku Evrope. Srbija prati evrop-

Usaglašavanje sa evropskim politikama u oblasti energetike, rudarstva i zaštite životne sredine nije samo formalni uslov u procesu pristupanja Evropskoj uniji već i preduslov za dugoročno održiv, otporan i konkurentan razvoj Srbije

ske smernice, uklјučujući Zakon o kritičnim sirovinama (CRMA), čime gradimo sistem koji podržava investicionu predvidivost, odgovornu eksploataciju i održivi razvoj. U isto vreme, ugalј ostaje važan energent i deo proizvodnih kapaciteta koji podržavaju razvoj obnovlјivih izvora energije, posebno u periodu energetske tranzicije.

Transformacija bankarstva u Srbiji: Vr eme u satima, ne u nedeljama

Ubankarstvu, kao i u biznisu uopšte, ljudi prave razliku. I najbolja strategija, bez pravog tima, ostaje samo ideja na papiru. Kada preuzimam odgovornost za neku organizaciju, uvek krećem od tri osnovna koraka – jednostavna na papiru, ali zahtevna u praksi:

1. J asna vizija i rok – morate znati kuda idete i kada želite da stignete.

2. Tim jači od vas – saradnici u oblastima koje im poverite moraju biti eksperti, komplementarni i međusobno povezani. Logika „slabiji od mene“ ili „zavadi pa vladaj“ može kratkoročno dati kontrolu, ali nikada dugoročni uspeh.

3. Brza analiza i promena procesa – u prvim nedeljama identifikujem tačke koje usporavaju rast i menjam ih odmah, uz strogu kontrolu troškova.

Početak svake transformacije znači intenzivnu komunikaciju: jasno kažem šta ne funkcioniše, koji je cilj, kako ćemo ga postići i šta to znači za svakog člana tima. Svi dobijaju priliku da se uključe. Ako se nakon dva negativna feedbacka ništa ne menja – sledi zamena.

Istovremeno postavljam merljive ciljeve i alate: od direktora očekujem ostvare -

nje ključnih poslovnih pokazatelja – rast volumena, prihoda, tržišnog udela – dok im ostavljam punu slobodu da oblikuju sopstvene timove, imajući mogućnost da ih motivišu zaradama znatno višim od tržišnog proseka. Rezultat? Manje ljudi, ali

Posao lidera nije da bude najjači u pr ostoriji, već da okupi tim jači od njega samog.

Samo tako promene mogu biti br ze, merljive i dovoljno snažne da traju i kad lider ode

jačih i bolje motivisanih, što se odmah vidi u performansama.

Transformacija prolazi kroz slične faze: početni otpor, tiha faza straha od nepoznatog nakon smena i novih imenovanja, zatim role model efekat novih lidera, nagrađivanje najboljih među starosedeoci -

ma, zajedničko slavljenje prvih rezultata i konačno – konsolidacija tima. Oni koji se ne vide u novom okruženju odlaze, a oni koji se vide – povlače sve napred.

Moj cilj nikada nije da banka zavisi samo od mene. Prava transformacija je ona koja traje i kada lider ode. Tako je bilo i sa Novom bankom i sa Addiko Bank Banja Luka, koje su nastavile da rastu i nakon mog odlaska.

Svaka transformacija nosi i spoljne pritiske – konkurencija reaguje jer im remetite tržište, regulator pomno prati svaku promenu, dužnici osećaju odlučnije naplate, dobavljači gube ugovore, mediji postavljaju pitanja. Sve je to deo procesa. Lider mora da čuva viziju, a istovremeno gasi deset različitih požara – i da iz svega izađe jači.

U Addiko Bank Srbija danas radimo upravo to: uklanjamo sve što usporava klijenta i tim, gradimo kulturu odgovornosti i visokih standarda i postavljamo temelje banke koja će jednako snažno funkcionisati i kada ja odem.

Posao lidera nije da bude najjači u prostoriji, već da okupi tim jači od njega samog. Samo tako promene mogu biti brze, merljive i dovoljno snažne da traju i kad lider ode.

JORGOVANKA

Domaća tražnja i investicije osnov rasta

Iako domaća ekonomija pokazuje otpornost i solidan rast, globalna neizvesnost zahteva da budemo oprezni, spremni na brzo reagovanje i prilagođavanje, da bismo očuvali stabilnost i kontinuiran privredni rast

Najnovija prognoza rasta bruto društvenog proizvoda MMF za Srbiju potvrđuje otpornost domaće ekonomije, ali moramo u svakom trenutku biti spremni da reagujemo ako globalna neizvesnost nastavi da se usložnjava, smatra Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije (NBS).

„Kada govorimo o faktorima rasta, to će, prema našoj oceni, u ovoj i narednoj godini biti domaća tražnja, uz pozitivan doprinos i lične potrošnje i investicija planiranih programom „Skok u budućnost – Srbija 2027”, čiji je centralni deo međunarodna izložba Ekspo. Pored toga, rastu izvoza doprineće prethodne investicije u automobilsku industriju i druge izvozno orijentisane grane“, kaže Tabaković.

Potrebno je postepeno graditi novi model rasta zasnovan na tehnologijama i inovacijama, uz jačanje domaćih kompanija i zadržavanje stranih investitora radi pristupa globalnim lancima vrednosti

Naša sagovornica smatra da osnovni uzroci neizvesnost koja je od početka ove godine povećana na globalnom nivou, leže u rastu protekcionizma, najavi nove američke administracije o zaoštravanju trgovinskih politika prema drugim zemljama i izraženih geopolitičkih tenzija. Takvi trendovi u velikoj meri utiču na poverenje investitora i potrošača i uopšte na globalne ekonomske izglede, što otežava i izradu makroekonomskih projekcija, a njihovo ostvarenje

čini neizvesnijim. „To nam nameće obavezu da i dalje budemo jako oprezni prilikom donošenja odluka i idemo u susret izazovima i adekvatno reagujemo na njih“, kaže guverner NBS.

Smatrate li da aktuelni model rasta i dalje dobar ili su potrebne korekcije ka inovacijama, novim tehnologijama i većem učešću domaćih kompanija? — Prvo, želim da naglasim da je model rasta koji je Srbija koristila u prethodnih deset i više godina rešio ključne probleme s kojima smo se suočavali u tom periodu, a to su nezaposlenost i investicioni jaz koji je postojao u odnosu na zemlje u okruženju. Stopa nezaposlenosti je smanjena sa 20,6% u 2014. na 8,6% u 2024. Učešće investicija u nominalnom BDP-u je povećano sa oko 16% 2014. godine na preko 23% u 2024. godini. Ukupan priliv stranih direktnih investicija je u periodu od 2014. do 2024. iznosio 36,7 milijardi evra, od čega je 19,7 milijardi evra uloženo u razmenljive sektore, a 10,3 milijardi u prerađivačku industriju, što je značajno povećalo naše izvozne kapacitete. Značaj ovih ulaganja ogleda se i u prenosu novih znanja i tehnologija, što je omogućilo i rast ukupne faktorske produktivnosti naše ekonomije. Da li treba postepeno pripremati privredu za novi model rasta koji će biti zasnovan na novim tehnologijama i inovacijama, gde bi značajnu ulogu trebalo da imaju i domaće kompanije? Svakako da treba. Istovremeno, važno je da kompanije u stranom vlasništvu, koje su deo globalnih lanaca proizvodnje, budu i dalje prisutne na domaćem tržištu i omoguće kroz taj kanal plasman naših proizvoda na inostrano tržište i uključivanje u taj lanac i domaćih kompanija.

Uprkos stabilizaciji inflacije, cene su ostale visoke. Šta je razlog i da li se moglo više učiniti da rast cena hrane i sirovina uspori?

— Ono što sve nas kao potrošače najviše pogađa jeste kada cene prehrambenih proizvoda rastu, tako da njihov veći rast često stvara utisak da je ukupna inflacija i viša nego što govore zvanični podaci. Međugodišnji rast cena hrane je u junu iznosio 7,4% i bio je viši od uk upne inflacije, ali je dosta niži nego tokom 2022. i 2023. godine kada je iznosio i preko 25%. Pritom, u junu blizu 100 proizvoda i usluga iz potrošačke korpe ima niže cene nego pre godinu dana (uključujući i mnoge proizvode iz kategorije hrane), što uz gotovo potpunu pokrivenost prosečne potrošačke korpe prosečnom zaradom, ukazuje da je životni standard u porastu. Kretanje cene hrane i sirovina u proizvodnji na svetskom tržištu je uglavnom bilo određeno nepovoljnim klimatskim faktorima i drugim faktorima na strani ponude i malo šta je

OTVORENOST

I pored ograničenja u liberalizaciji kretanja kapitala, devizni propisi ne otežavaju poslovanje sa inostranstvom pa ni u okviru Otvorenog Balkana

USKLAĐENOST

NBS usaglašava svoje propise sa međunarodnim standardima i nadzire IKT sisteme finansijskih institucija, radi sprečavanja potencijalnih sajber incidenata

OPREZNOST

NBS ne ulaže devizne rezerve u kriptovalute zbog rizika i volatilnosti, ali prati globalna kretanja radi očuvanja sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti rezervi

moglo da se uradi merama monetarne politike da se spreči njihov rast. Ublažavanje efekata klimatskih faktora zahteva međuinstitucionalno i sistemsko delovanje, ne samo u okviru jedne zemlje već i na međunarodnom nivou, ali je značajno prepoznati ih već sada, povećati svest kod svih donosilaca ekonomske politike o značaju njihovog rešavanja, kao što se to trenutno i radi u okviru međunarodne Mreže za ozelenjavanje finansijskog sistema (NGFS), čiji je član i NBS.

Kako NBS gleda na valutne rizike i značaj zlata ili kriptovaluta u deviznim rezervama u svetlu najava iz SAD o većoj ulozi kriptovaluta?

— Nije naša praksa da komentarišemo odluke stranih zvaničnika i institucija, ali analiziramo i pratimo efekte njihovih odluka, kako bismo, u slučaju potrebe, mogli ispravno da postupimo u skladu sa domaćim propisima i specifičnostima naše ekonomije, a u obavljanju svojih zakonom propisanih funkcija i ispunjenju ciljeva. Zakon o NBS ne predviđa ulaganje deviznih rezervi u digitalne valute i trenutno ne razmatramo njihovo uključivanje u devizne rezerve, ali ćemo aktivno pratiti efekte ovih mera na finansijska tržišta i nastaviti da upravljamo deviznim rezervama u skladu sa načelima sigurnosti, likvidnosti i profitabilnosti. Što se tiče samog koncepta kriptovaluta u ok viru deviznih rezervi, treba napomenuti da cena virtuelnih valuta može biti veoma volatilna, da one trenutno nisu zakonsko sredstvo plaćanja i da centralne banke ne garantuju za njihovu vrednost, kao i da su podložne spekulativnim uticajima, što su sve razlozi za konzervativniji pristup.

Digitalizacija je u Srbiji vidljivo napredovala, posebno u finansijskom sektoru. Kako NBS jača sajberbezbednost?

— Digitalizacija u Srbiji beleži značajan napredak, posebno u finansijskom sektoru, gde je NBS odigrala ključnu ulogu u podsticanju inovacija i modernizaciji usluga. Kroz razvoj platnih sistema, unapređenje elektronskog bankarstva i podršku fintech inicijativama, NBS je doprinela stvaranju efikasnijeg i dostupnijeg finansijskog okruženja. Ubrzana digitalna transformacija neminovno donosi i nove izazove u oblasti sajber bezbednosti. M i ovom pitanju pristupamo sistematično i odgovorno, preduzimajući niz aktivnosti u okviru svoje nadležnosti kako bismo unapredili bezbednost finansijsk ih institucija i zaštitu korisnika njihovih usluga. Na prvom mestu, NBS kontinuirano unapređuje regulatorni okvir u skladu sa najboljom međunarodnom praksom, prilagođavajući evropske i svetske standarde specifičnostima domaćeg tržišta. Pored regulatorne funkcije, vršimo i nadzor nad

Ublažavanje klimatskih rizika zahteva zajedničko delovanje na nacionalnom i međunarodnom nivou, a NBS već učestvuje u tome kroz međunarodnu Mrežu za ozelenjavanje finansijskog sistema

upravljanjem IKT sistemima finansijskih institucija. One su u obavezi da prijavljuju značajne sajber incidente, a NBS pruža smernice za unapređenje otpornosti na sajber pretnje.

S obzirom na procese regionalne integracije, posebno u okviru inicijative Otvoreni Balkan, da li NBS razmatra mogućnost liberalizacije deviznog režima u toj zoni?

— Strateško opredeljenje Srbije je da se potpuna liberalizacija kretanja kapitala ostvari najkasnije do datuma pristupanja EU, uz postepeni i selektivni pristup u zavisnosti od makroekonomskih pokazatelja, kako bi se očuvala postignuta makroekonomska stabilnost domaće ekonomije i finansijski sistem zemlje, što je interes svih. Ovakav strateški pristup posebno je značajan imajući u vidu trenutnu ekonomsku i geopolitičku situaciju, a u skladu je i sa najboljom međunarodnom praksom. S tim u vezi, i pored postojanja pojedinih ograničenja u trenutnoj fazi liberalizacije kretanja kapitala, propisi iz oblasti deviznog poslovanja nikako ne predstavljaju prepreku u poslovanju rezidenata sa inostranstvom, uključujući i poslovanje u okviru inicijative Otvoreni Balkan, što dokazuje i redovno obavljanje transakcija rezidenata sa nerezidentima iz ovog regiona.

FIC predlaže dalje ublažavanje administrativnih zahteva i prelazak na eks post izveštavanje o prekograničnim finansijskim kreditima. Da li NBS razmatra ovakve mogućnosti?

— Eks post pristup generalno svodi svaku instituciju na evidentičara događaja, a ne na odgovornog preventivnog učesnika u ekonomiji, pa i šire. Kontinuirano sprovodimo aktivnosti na pojednostavljenju p ostupka izveštavanja o kreditnim poslovima sa inostranstvom, istovremeno vodeći računa o postojanju efikasnog i ažurnog prikupljanja podataka. U s kladu sa tim, napominjemo da rezidenti već naknadno izveštavaju o najvećem broju kreditnih poslova sa inostranstvom. Shodno važećim propisima obaveza prethodnog izveštavanja rezidenata predviđena je samo za finansijske i subordinirane kredite i zajmove, i to jednokratno, nakon zaključenja ugovora o kreditu/zajmu, odnosno pre prvog korišćenja, dok se o celokupnom preostalom platnom prometu, kao što su ostala korišćenja, otplate glavnice, kamate i troškova, izveštava naknadno, tj. nakon iz vršenog platnog prometa, elektronskim putem. Ovakav način izveštavanja obezbeđuje nam pouzdane i pravovremene podatke, uz poštovanje deviznih propisa. Prateći zaduženost razmenskog i nerazmenskog sektora i vrstu ugovorene kamatne st ope, NBS može preciznije da procenjuje valutni rizik i rizik kamatnih stopa, i shodno tome adekvatno reaguje i doprinosi očuvanju finansijske stabilnosti u zemlji i na taj način. Zato smatramo da potpuni prelazak na naknadno izveštavanje o kreditnim poslovima sa inostranstvom nije opravdan.

Želja da se krene u reforme ključ dugogodišnjeg uspeha

Za izgradnju moderne i snažne Poreske uprave kakvu danas imamo jednako su bili

važni procesi digitalizacije i automatizacije i odlučnost ljudi da te promene sprovedu.

Da nije bilo ljudskog faktora, ne bi bilo bi ovakvog uspeha

Proces transformacije Poreske uprave Republike Srbije prepoznat je kao jedan od najvažnijih reformskih procesa ne samo u oblasti sistema javnih finansija, već i u procesu modernizacije celokupnog sistema javne uprave. Sa nabavkom novog informacionog sistema, ovaj proces bi trebalo da bude zaokružen, ali time ne prestaje potreba za daljim usavršavanjem rada ove ustanove, kaže Dragana Marković, direktor Poreske uprave Srbije.

Marković dodaje da su u svakom delu rada Poreske uprave vidljive prednosti rezultata realizovanih aktivnosti predviđenih programima transformacije kroz koje je ova institucija prošla u prethodnoj deceniji.

Planirana nabavka gotovog komercijalnog softverskog rešenja (COTS), trebalo bi dodatno da podrži redizajnirane poslovne procese. „Kao rezultat toga imaćemo potpunu automatizaciju poslovnih procesa

Zahvaljujući pažljivoj izgradnji odnosa sa poreskim obveznicima i stalnom unapređenju usluga, danas možemo dase pohvalimo znatno boljom poreskom disciplinom, što je rezultiralo boljom naplatom javnih prihoda

i bolje uslove za naše zaposlene i za poreske obveznike. To je još jedan pokazatelj snažne opredeljenosti Poreske uprave za izgradnjom savremene poreske administracije kao moderne i efikasne institucije“, kaže Marković.

Konačno je najavljeno zapošljavanje novih mladih i stručnih kadrova u PU. Koliko vam oni nedostaju i koliko ste kroz tehnološka unapređenja uspeli da rešite deo izazova sa kojima ste se susretali? — Godinu 2025. u Poreskoj upravi nazvali smo godinom konkursa. Počeli smo sa konkursom u januaru, sledeći je bio raspisan u martu, a u junu je konkurs pratila velika kampanja pod sloganom„Poreska uprava zapošljava – Odgovorni ljudi za odgovorno društvo“, čime smo pokazali težnju za odabranim kadrom koji može da menja stvari nabolje. Planiran je prijem ukupno 1.000 novih kolega, a sve u cilju osnaživanja Poreske uprave, što će nadomestiti promene nastale prirodnim odlivom kadrova kroz proces penzionisanja.

Koliko bi primena novih tehnologija, uključujući i primenu veštačke inteligencije, mogla PU da pomogne da bude još efikasnija?

— Poreska uprava Republike Srbije već se uverila koliko primena novih tehnologija može da izmeni način poslovanja. Nov sistem eFiskalizacije, sa unapređenim kriterijumima analize rizika, kroz naprednu analitičku platformu, pokazao se vrlo efikasnim. Poreska uprava raspolaže svim neophodnim podacima o prometu u realnom vremenu na svakoj maloprodajnoj lokaciji u Republici, te je u mogućnosti da efikasno reaguje na svaku nepravilnost. To, naravno, dalje vodi smanjenju sive ekonomije i mogućnosti zloupotrebe, ostavljajući više novca u budžetu za izgradnju auto-puteva, bolnica, škola, vrtića. Važno je da tu nismo stali. Osluškujući stalne potrebe za unapređenom, digitalnom komunikacijom, nastao je i naš virtuelni poreznik, „chatbot“. Ovaj interaktivni alat omogućava poreskim obveznicima da na brz i jednostavan način dobiju opšte informacije za sada iz oblasti Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji i Zakona o porezu na dohodak građana. Svi poreski obveznici mogu da iskoriste prednosti nove usluge, na čijem unapređenju funkcionalnosti kontinuirano radimo.

Kada pogledate unazad na prethodne faze reforme PU, šta su po vašem mišljenju bili ključni iskoraci u stvaranju moderne Poreske uprave? — Najvažniji korak bilo je samo formiranje svesti i želje za reformskim procesima, potom i dalji nastavak. Veliku promenu u radu, pre svega, unela je centralizacija funkcija i smanjenje broja filijala Poreske uprave, da podsetim, sa 178 na 37 filijala, koliko Poreska uprava

EFIKASNOST

Transformacija nam je donela vidljive finansijske efekte i danas beležimo prihode koji su za 180% viši od onih koji smo imali 2014. godine, pre nego što smo ušli u ovaj proces

ZAPOŠLJAVANJE

Planirano je da Poreska uprava zaposli 1000 mladih ljudi i tako popuni radna mesta koja su ostala posle smene generacija u ovoj ustanovi

OBUČAVANJE

Poreska uprava konstantno radi na obučavanju stručnog kadra i zahvaljujući evropskoj podršci u stanju je da obezbedi kvalitetnu edukaciju za svoje članove

danas ima. Sve poreske prijave i brojne zahteve preveli smo u elektronski oblik. Ponosni smo što smo omogućili da se eUverenja od kraja 2019. godine dobijaju besplatno, da permanentno razvijamo usluge na portalu ePorezi, da elektronskim poreskim sandučetom smanjimo potrebu fizičkog dolaska u filijale. Potom je usvojen Redizajn poslovnih procesa, kao i nova Strategija razvoja ljudskih resursa; počela je puna primena novog modela fiskalizacije, već tri godine imamo unapred popunjenu poresku prijavu za godišnji porez na dohodak građana. Sve su faze modernizacije dodatno će podržati gotovo komercijalno softversko rešenje (COTS), a uvek naglašavam, postignuti rezultati ne bi bili mogući bez timskog rada svih zaposlenih. Ljudski faktor je ključan i u procesima digitalizacije, bez njega ne bismo prošli ni kroz izazove procesa transformacije. Zato ulažemo i u edukaciju, deo smo Tvining projekta kao nastavka podrške Evropske unije za razvoj funkcije obrazovanja Poreske uprave.

U kojoj meri je disciplina poreskih obveznika u poslovnom i sektoru građanstva unapređena i kako se to očitava u visini naplaćenih poreskih prihoda?

— Svoj rad kontinuirano usmeravamo tako da imamo partnerski odnos sa građanima, da ih edukujemo o njihovim poreskim obavezama i da zajedno gradimo odgovorno društvo. Kroz mnoge kampanje podizali smo svest o plaćanju poreza, a kao vid borbe protiv sive ekonomije u maju ove godine počeo je peti krug već potpuno digitalizovane nagradne igre„Uzmi račun i pobedi“. Poreska disciplina danas je, zasigurno, na mnogo višem nivou nego nekada i sigurni smo da je to posledica pažljivog građenja našeg odnosa sa poreskim obveznicima i stalnog unapređenja usluga, što rezultira i naplatom javnih prihoda. Uprkos veoma ambicioznim rokovima i brojnim promenama, paralelno sa transformacijom Poreske uprave, nastavljen je konstantan i značajan rast naplate prihoda, koji predstavlja jednu od ključnih aktivnosti Poreske uprave. S ponosom ističem da je u 2024. godini naplata javnih prihoda dostigla 2.931,4 milijarde dinara, 13% više u odnosu na prethodnu godinu, a pozitivan trend rasta naplate zadržali smo i u ovoj godini – u prvih sedam meseci naplaćeno je 8% više nego u istom periodu prethodne godine. U odnosu na isti period 2014. godine, neposredno pre početka prvog Programa transformacije, rast naplate Poreske uprave u 2025. godini iznosi 180%. Od ukupnog iznosa naplate javnih prihoda u Republici Srbiji Poreska uprava je u 2025. godini naplatila 65%.

Koliko PU svojim radom doprinosi smanjenju sive ekonomije i šta su vaši ključni zadaci previđeni novom strategijom za suzbijanje sive ekonomije?

— Poreska uprava Republike Srbije je ključni učesnik u naporima zemlje za konsolidaciju javnih finansija i obezbeđivanje održivih izvora javne potrošnje. Resurse usmeravamo na otkrivanje najsloženijih poreskih k rivičnih dela, od početka godine do juna meseca identifikovali smo 64 „fantomska“ preduzeća. Kroz Nacionalni program za suzbijanje sive ekonomije prepoznata je važnost nastavka transformacije Poreske uprave, uključujući i njeno administrativno rasterećenje, kao i dalje jačanje svih njenih kapaciteta kako bi se unapredila efikasnost. Transformacija kroz koju smo prošli dala je rezultate u borbi protiv sive ekonomije i mi baš ovom putanjom i nastavljamo. Kao moderna i digitalizovana institucija borićemo se upravo tim sredstvima protiv jednog od i dalje najvećih izazova sa kojim se suočava privreda naše zemlje.

Do koje mere drugi organi i institucije prate vaš rad i doprinose rastu poreske discipline?

— Misija Poreske uprave je da prikuplja javne prihode, prati i unapređuje nivo fiskalne discipline i krei-

Kao moderna i digitalizovana institucija, koristićemo ta sredstva u borbi protiv sive ekonomije, jednog od najvećih izazova sa kojima se suočava privreda naše zemlje

ra ambijent u kome svaki poreski obveznik dobrovoljno, bez suvišnih troškova, ispunjava svoje poreske obaveze. Na tom putu nismo sami. Podrška Ministarstva finansija je od neprocenjivog značaja, kao i saradnja sa drugim državnim organima sa kojima sprovodimo stalne akcije kontrola, kao i aktivnosti na suzbijanju nelegalnog prometa robe i usluga u svim sferama privrede. Važna nam je i saradnja sa Narodnom bankom Srbije, Upravom za spr ečavanje pranja novca, Tržišnom i Turističkom inspekcijom, kao i sa Ministarstvom unutrašnjih poslova. Sprege ovih saradnji garant su uspeha rada za ekonomsku dobrobit naše države.

Vizija za održiv i pametan digitalni razvoj

Sektor telekomunikacija je u novom dobu koje oblikuju napredna infrastruktura, sve veća očekivanja korisnika i izraženiji fokus na održivost. U tom kontekstu, A1 Srbija se ističe ne samo rezultatima na tržištu, već i strateškim pristupom povezivanju, ESG principima i digitalnoj transformaciji

Razgovarali smo sa generalnom direktorkom Judit Albers o narednim koracima kompanije i njenoj viziji podrške korisnicima i društvu.

A1 Srbija je u prethodnim godinama postigao značajne rezultate na telekomunikacionom tržištu. Koje inicijative i strateške pravce vidite kao ključne za period koji je pred nama?

— Naša ambicija prevazilazi ulogu klasičnog pružaoca usluga – mi smo dugoročni partner u digitalnoj transformaciji Srbije. Prioriteti za naredni period su nastavak izgradnje optičke mreže i lansiranje 5G tehnologije, jer su upravo te dve komponente osnova za stabilno, kvalitetno i dugoročno održivo povezivanje. Konvergencija fiksne i mobilne mreže ostaje u središtu naše strategije, kako bismo korisnicima omogućili besprekorno iskustvo kod kuće i u pokretu. Paralelno razvijamo ICT usluge koje odgovaraju na sve kompleksnije potrebe kompanija, a jednostavnost i transparentnost prema korisnicima ostaju temelj našeg poslovanja.

Održivost i„zelena“ infrastruktura sve više su standard u poslovanju. Na koji način A1 Srbija integriše ESG principe u svoju mrežu i poslovne procese? — Održivost za nas nije poseban projekat – to je način razmišljanja koji oblikuje celokupno poslovanje. Konstantno unapređujemo energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih

izvora, uključujući 6.470 solarnih panela na baznim stanicama koji zajedno proizvode dovoljno energije za snabdevanje 750 domaćinstava godišnje. Ove godine smo na krovu našeg Data centra u Kragujevcu postavili 152 solarna panela pojedinačne snage 700 W koji godišnje proizvode više od 100.000 kWh zelene energije. Ona se koristi za napajanje sistema unutar Data centra, a doprinos smanjenju emisije ugljen-dioksida ekvivalentan je sadnji 63 stabla. Najveći uticaj ostvarujemo kroz društvenu angažovanost. Kroz platformu #BoljiOnline, koju je posetilo više od 200.000 korisnika, promovišemo digitalnu pismenost, bezbednost i odgovorno korišćenje tehnologije, dok A1 Kinoteka doprinosi očuvanju kulturnog nasleđa pomoću digitalizacije. U saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom digitalno smo restaurirali 40 klasika srpske i jugoslovenske kinematografije, a gotovo 40.000 ljudi posetilo je naš A1 Kinoteka letnji bioskop u

Prioriteti za naredni period su nastavak izgradnje optičke mreže i lansiranje 5G tehnologije, jer su upravo te dve komponente osnova za stabilno, kvalitetno i dugoročno održivo povezivanje

Beogradu, Kragujevcu i Nišu. ESG ciljevi su prisutni u svakom segmentu našeg razvoja – od digitalne inkluzije do jačanja zajednice.

Razvoj 5G mreže, u kombinaciji sa optičkom infrastrukturom, postavlja temelje za digitalizaciju budućnosti. Kako će ova tehnološka sinergija uticati na korisničko iskustvo u privatnom i poslovnom segmentu?

— Osim veće brzine, 5G omogućava naprednije i efikasnije načine života, poslovanja i tehnološkog razvoja. Korisnicima pruža nižu latenciju, bolje strimovanje i stabilniju konekciju. Poslovnom sektoru otvara mogućnosti za automatizaciju, pametnu logistiku i napredne digitalne usluge. U kombinaciji sa kvalitetnom optičkom infrastrukturom, 5G postaje ključni pokretač digitalne budućnosti. Zato aktivno gradimo optičku mrežu širom Srbije, a u našoj ponudi su već dostupni optički internet i TV.

Istovremeno, spremni smo da podržimo primenu 5G tehnologije od prvog dana. Kao deo A1 Grupe, donosimo dragoceno iskustvo iz zemalja u kojima je 5G već uspešno implementiran, poput Austrije i Slovenije, gde su u procesu testiranja i implementacije učestvovali i srpski stručnjaci. To znanje spremni smo da primenimo i u Srbiji, čim regulatorni okvir bude spreman. Pored infrastrukture, vidimo sebe kao aktivnog partnera u digitalnom ekosistemu Srbije – povezujemo ljude, tehnologiju i ideje u pravcu dugoročnog, inkluzivnog rasta.

Inovacije koje donose održivost

Kärcher je sinonim za tehnologiju čišćenja i jedan od najpoznatijih svetskih brendova, koji je lidersku poziciju izgradio stalnim inovacijama i prilagođavanjem potrebama korisnika. Danas, kada su efikasnost i održivost ključni, Kärcher nudi pametnu tehnologiju koja štedi resurse i istovremeno podiže standarde higijene, kako u domaćinstvima, tako i u profesionalnim okruženjima

Urazgovoru sa predstavnikom kompanije, osvrćemo se na glavne pokretače rasta, lokalne strategije i najtraženije proizvode u Srbiji.

Koje ključne inovacije danas pokreću rast kompanije i utiču na prisustvo brenda u Srbiji?

— Naš rast danas pokreću tri ključne oblasti: digitalizacija uređaja, autonomni sistemi za čišćenje i održiva rešenja sa f okusom na manju potrošnju vode i energije. Dobar primer su naši bežični usisivači sa pametnim senzorima, koji detektuju prljavštinu i automatski optimizuju potrošnju. U profesionalnom sektoru se posebno izdvaja naš Eco!efficiency režim, jer omogućava efikasno čišćenje uz nižu potrošnju i manju buku.

Ove inovacije nisu samo tehnička unapređenja, već oblikuju novu svest korisnika o postizanju vrhunskih rezultata uz manje utrošenih resursa. Takav pristup pozicionira naš brend ne samo kao simbol snage, već i kao odgovornog partnera u održivom razvoju.

Kako Kärcher balansira globalnu strategiju sa lokalnim potrebama tržišta u Srbiji? — Naš poslovni model sledi filozofiju “Think globally, act locally”. Globalno se oslanjamo na proverene inovacije i standarde kvaliteta, dok lokalno pažljivo pratimo navike i očekivanja korisnika. Primetili smo da korisnici u Srbiji često preferiraju multifunkcionalne

uređaje koji štede prostor, pa zato plasiramo proizvode poput usisivača sa funkcijom paročistača. Takođe, lokalno ulažemo u edukaciju kroz demonstracije i treninge, uz kor isničku podršku na srpskom jeziku. Budući da kupci u Srbiji žele da se uvere u kvalitet pre kupovine, omogućavamo

im direktno iskustvo sa uređajima. Naše poverenje dodatno jačaju lokalni servis i tehnička podrška.

Koji proizvodi i usluge trenutno imaju najveći potencijal u Srbiji?

— U sektoru za privatne korisnike, najviše pažnje privlače uređaji za unutrašnje čišćenje. Posebno se traže paročistači i višenamenski usisivači zbog rastuće svesti o higijeni, a veliku potražnju beleže i visokopritisni perači zbog svoje pr aktičnosti.

U profesionalnom sektoru, kompanije sve više investiraju u automatizovane podne čistače, naročito u oblastima logistike,

Trenutno najveći potencijal u Srbiji beleže naši uređaji za unutrašnje čišćenje — poput paročistača i višenamenskih usisivača, jer prate trend porasta svesti o higijeni u domaćinstvima

malopr odaje i prehrambene industrije. Tržištu se prilagođavamo kompletnom uslugom koja obuhvata prodaju, obuku i savete o izboru optimalne opreme. U slučajevima kompleksnijih sistema, direktno sarađujemo sa timovima iz Nemačke kako bismo ponudili rešenja skrojena po meri klijenta.

INTERVJU NICOLA PONTARA DIREKTOR KANCELARIJE SVETSKE BANKE ZA SRBIJU

Neiskorišćeni potencijali

Za Srbiju postoji mnogo prilika da unapredi stopu rasta BDP-a uprkos rastućim globalnim rizicima, koristeći unutrašnje potencijale da pokrene otporniji i održiviji razvoj

Iako Srbija ove godine može ostvariti relativno solidan rast, Svetska banka smatra da bi zemlja trebalo da postavi ambicioznije ciljeve. Prema rečima Nikole Pontare, direktora Kancelarije Svetske banke za Srbiju, efikasno korišćenje tekućeg EU Plana rasta za Zapadni Balkan i drugih inicijativa moglo bi Srbiju postaviti na bržu razvojnu putanju.

„Redovno pratimo ekonomska kretanja u zemlji, kao i u EU, koja je glavni trgovinski partner Srbije. Naše preliminarne procene za 2025. godinu pokazuju da bi Srbija mogla da ostvari stopu rasta od oko 2,8 %. To jeste solidan rezultat, uz određene rizike. Ipak, mi konstantno tvrdimo da Srbija ima potencijal da raste brže, recimo i do 5–6% godišnje, u poređenju

sa istorijskim prosekom od oko 2,5 do 3%“, kaže naš sagovornik.

On smatra da su potrebne strukturne reforme koje bi omogućile ubrzanje rasta, i to kroz sprovođenje „druge generacije“ mera koje bi upotpunile tranziciju ka potpuno tržišnoj ekonomiji, jačanjem ljudskog kapitala, unapređenjem institucija i regulatornih okvira (uključujući kroz digitalizaciju), ubrzanjem trgovinske razmene sa EU uz dublju regionalnu ekonomsku integraciju, te sprovođenjem zelene tranzicije. Realizaciju ove agende moglo bi da olakša sprovođenje EU Plana rasta za Zapadni Balkan i koordinirana saradnja glavnih razvojnih partnera Srbije.

Iz današnje perspektive, koliko su verovatni i značajni rizici po ekonomiju Srbije, posebno oni u vezi sa rezultatima poslovanja javnih preduzeća ili mogućim smanjenjem spoljne tražnje usled neizvesnosti na globalnom tržištu? — Rizici uključuju neuspeh u reformisanju javnih preduzeća, negativne globalne trendove i rastuće posledice klimatskih promena. Pored toga što sputavaju rast produktivnosti, velika javna preduzeća predstavljaju i značajan fiskalni teret za državni budžet: biće neophodno njihovo modernizovanje ili postavljanje na održive finansijske temelje. Novi Zakon o javnim preduzećima uveo je koncept centralizovanog sistema vlasništva i upravljanja, što je važan prvi korak. Sledeći koraci uključuju jačanje korporativnog upravljanja i obezbeđivanje nezavisnosti i kapaciteta upravnih odbora i menadžera.

Kada je reč o globalnoj ekonomiji, volatilnost tržišta i rastuća neizvesnost mogu negativno uticati na Srbiju, kroz smanjenje priliva stranih investicija ili pad potražnje za srpskim izvozom. Konačno, ekstremne vremenske pojave već su u prethodnim godinama imale negativne efekte na ekonomiju Srbije. Sve češće poplave i suše zahtevaju ulaganja u klimatski otporne prakse u poljoprivredi.

Kako tumačite nedavna povlačenja stranih investitora iz Srbije? Da li su to pokazatelji da su ranije p olitike zasnovane na subvencijama privukle investitore slabijeg kvaliteta ili manje posvećene, ili je reč o nužnoj fazi restrukturiranja profila SDI ka tehnološki naprednijim i održivijim sektorima? — Priliv stranih direktnih investicija ove godine je smanjen – u prvih šest meseci 2025. FDI je bio za 60% manji nego u istom periodu 2024. godine. Nekoliko stranih kompanija zatvorilo je poslovanje u Srbiji, uglavnom u sektorima sa nižom dodatom vrednošću, navodeći rast troškova rada i energije kao ključne razloge. S druge strane, velike investicije Stellantisa u proizvodnju električnih vozila predstavljaju pozitivan

UTICAJ

Nestabilnost na globalnim tržištima i rastuća neizvesnost mogu negativno uticati na Srbiju kroz smanjenje SDI priliva i pad tražnje za njenim izvozom

PRILIKA

Srbija bi mogla da koristi EU instrumente, klimatske fondove i regionalne inicijative za jačanje otpornosti i privlačenje finansiranja za zelene investicije kroz reforme tržišta kapitala

RIZIK

Velika javna preduzeća ne samo da usporavaju rast produktivnosti, već predstavljaju i značajan finansijski rizik za državni budžet

iskorak i doprineće izvoznim performansama Srbije i njenom pomeranju ka zelenim lancima vrednosti. Ove promene deo su procesa koji nazivamo „kreativnom destrukcijom“ – dok jedni biznisi rastu, drugi se povlače. Za vlasti u Srbiji prioritet treba da bude stvaranje konzistentnog poslovnog okruženja i obezbeđivanje podsticaja samo za podršku ulaganjima u sektore sa višom dodatom vrednošću – poput IKT i biznis usluga, farmaceutske i biotehnološke industrije – koji imaju snažan multiplikativni efekat na čitavu ekonomiju.

Koliko Srbija napreduje u ubrzanju energetske tranzicije i jačanju regulatornih okvira – i koliko koristi podršku Svetske banke za ostvarenje tih ciljeva?

— Poznato je da se Srbija u velikoj meri oslanja na fosilna goriva. Zemlja je usvojila više zakona usklađenih sa pravnim tekovinama EU, s ciljem podrške zelenoj tranziciji i šire upotrebe obnovljivih izvora. Ostvaren je značajan napredak u sprovođenju prvih aukcija za elektrane na vetar i sunce, planiranju velikih infrastrukturnih investicija u energetici i pokretanju prvih reformi modernizacije preduzeća iz ovog sektora. Međutim, postoje i oblasti u kojima je neophodno ubrzati reforme – modernizacija sistema za prenos i distribuciju električne energije, uvođenje modela određivanja cene ugljenika, postepeno napuštanje uglja uz pravednu tranziciju za pogođene regione i građane, kao i razvoj održivih finansijskih mehanizama za unapređenje energetske efikasnosti.

Ova godina još jednom je nedvosmisleno pokazala posledice klimatskih promena. Smatrate li da Srbija dovoljno koristi dostupne donatorske i komercijalne resurse za prelazak ka zelenijoj i klimatski otpornijoj ekonomiji?

— Srbija treba da nastavi da donosi političke i investicione odluke usmerene na izgradnju klimatski otpornije ekonomije, ali i da istovremeno dekarbonizuje energetski miks. Čistija energija znači ne samo manju zagađenost vazduha, već i veću konkurentnost zemlje, posebno imajući u vidu uvođenje evropskog mehanizma CBAM (Carbon Border Adjustment Mechanism). S rbija bi aktivno mogla da koristi EU instrumente, klimatske fondove i regionalne donatorske inicijative kako bi ojačala otpornost i sprovela reforme na tržištu kapitala koje bi privukle sredstva za zelene investicije. Svetska banka je, sa svoje strane, pomogla Srbiji da uvede tzv. „green budget tagging”, usvoji klimatske kriterijume za javne investicije i fiskalno upravljanje (uključujući i upravljanje fiskalnim rizicima), kao i da izmeni zakonski i regulatorni okvir za razvoj obnovljivih izvora kroz konkurentne aukcije.

Srbija trenutno doživljava novi talas ulaganja u nekretnine, u velikoj meri vezan za infrastrukturne projekte i pripreme za EXPO 2027. Kako Drugi projekat upravljanja nekretninama Svetske banke doprinosi unapređenju transparentnosti, dostupnosti i pouzdanosti sistema upravljanja nepokretnostima u Srbiji? Koja su najvažnija merljiva p oboljšanja u oblasti zemljišne administracije, korišćenja javne imovine ili poverenja investitora koja možete izdvojiti do sada? — Drugi projekat upravljanja nekretninama Svetske banke pomogao je vlastima da suštinski transformišu način na koji se podaci o imovini vode u Srbiji. Poboljšanjem kvaliteta podataka i povezivanjem ključnih nacionalnih registara – kao što su registar adresa, objekata i cena nekretnina – informacije o vlasništvu postaju znatno transparentnije i dostupnije. Građani i privreda sada mogu lako da pristupe širokom spektru integrisanih usluga, poput registracije transakcija, kroz modernizovani katastarski sistem. Projekat obuhvata i uvođenje masovne procene vrednosti stambenih objekata širom Srbije, unapređenje geoprostornih baza podataka i dodatnu podršku jačanju kapaciteta i održivosti Republičkog geodetskog zavoda. Zahvaljujući digitalizaciji i elektronskom povezivanju institucija poput notara, sudova, poreskih or gana i banaka, građani i kompanije uštedeli su milione sati.

Dok se pojedini sektori sa niskom dodatom vrednošću povlače, prioritet države treba da bude stvaranje uslova za ulaganja u zelene, tehnološki napredne industrije sa većom dodatom vrednošću

Koje oblasti Svetska banka vidi kao najznačajnije za podršku Srbiji u ubrzanju procesa evropskih integracija?

— Dosledna implementacija reformi usvojenih u okviru EU Plana rasta mogla bi biti ključna prekretnica za Srbiju (kao i za druge zemlje Zapadnog Balk ana) i ponovo pokrenuti proces konvergencije sa životnim standardom zemalja članica EU EU je zaista bila moćna „mašina konvergencije“: od 1990. godine, 13 od 31 zemlje koje su uspele da pređu u grupu visokorazvijenih ekonomija, to su postigle upravo u okviru EU.

Poslednjih godina, Svetska banka pruža podršku vlastima u Srbiji na važnim poljima za proces pristupanja EU, poput olakšavanja trgovine i transporta, uvođenja finansijskih programa kao što je SEPA (Single Euro Payment Area), kao i reformi u energetskom sektoru. Spremni smo da i dalje podržimo reforme u ključnim sektorima privrede i aspiracije Srbije da postane članica EU, u sinergiji sa svim razvojnim partnerima.

Održivi rast i partnerstvo sa privredom kao misija

Pouzdan partner privrede – od finansiranja i savetovanja do podsticanja zelene tranzicije i inovacija

ProCredit banka je decenijama prepoznata kao pouzdan partner malim i srednjim preduzećima, koja čine okosnicu domaće privrede. Upravo njima banka posvećuje najveću pažnju, jer u njima vidi ključ razvoja i modernizacije srpske ekonomije, ali i potencijal za implementaciju ino vacija i održivih praksi. Fokus banke nije na kratkoročnim profitima, već na dugoročnom partnerstvu koje klijentima omogućava da razvijaju poslovanje na siguran i održiv način.

Sektor MSP u Srbiji nosi ogroman razv ojni potencijal. Preduzetnici sve više ulažu u digitalizaciju, energetski efikasne tehnologije i održivo poslovanje, prepoznajući da dugoročne investicije donose i ekonomsku i društvenu vrednost. Banka beleži rast interesa za finansiranje zelenih projekata – od ugradnje solarnih panela i modernizacije proizvodnih procesa, do optimizacije resursa i smanjenja negativnog uticaja na životnu sredinu. ProCredit banka svojim klijentima pruža podršku ne samo finansijski, već i savetodavno, kroz specijalizovane kreditne linije, edukaciju i individualni pristup. Partnerstvo sa klijentima podrazumeva razumevanje specifičnih potreba i pružanje rešenja koja prate faze rasta preduzeća.

Saradnja sa Savetom stranih investitora dodatno osnažuje napore banke. Savet predstavlja zajednički glas kompanija koje u Srbiju donose kapital, znanje i najbolje međunarodne prakse, dok kroz„Belu knjigu” i dijalog sa državom ukazuje na prepreke i nudi rešenja. ProCredit banka aktivno

učestvuje u tim inicijativama, uverenа da samo zajedničkim naporima privatnog i javnog sektora može da se izgradi stabilno, predvidivo i konkurentno tržište. Transparentnost, predvidljivost i usklađivanje sa međunarodnim standardima ključni su za dugoročni razvoj i za privlačenje investicija koje donose održivu vrednost.

U narednom periodu banka će ostati fokusirana na podršku MSP, razvoj digitalnih

Poruka ProCredit banke investitorima i privrednicima je jasna – Srbija nudi značajne mogućnosti, ali uspeh zavisi od spremnosti da se misli dugoročno

usluga i finansijsku edukaciju klijenata. Posebna pažnja biće posvećena projektima koji doprinose smanjenju emisija CO₂, racionalnijem korišćenju energije i usklađivanju sa evropskim ESG standardima. I nformisan i edukovan klijent otporniji je na tržišne promene i spremniji da donosi dugoročne odluke, što je posebno važno u vremenu brzih transformacija.

Evropske integracije Srbije dodatno podstiču ove procese. Usklađivanje sa evropskim standardima donosi veću sigurnost za investitore, ali i otvara mogućnosti domaćim kompanijama da postanu deo evropskih lanaca vrednosti. Srbija, ukoliko nastavi

tim putem, može da postane regionalni lider u privlačenju investicija zasnovanih na znanju, inovacijama i održivosti, a ne samo na troškovnim prednostima.

Poruka ProCredit banke investitorima i privrednicima je jasna – Srbija nudi značajne mogućnosti, ali uspeh zavisi od spremnosti da se misli dugoročno. Investicije koje kombinuju ekonomski rast sa brigom o ljudima i životnoj sredini biće one koje u najvećoj meri doprinose konkurentnosti i otpornosti domaće privrede. U tom procesu ProCredit banka ostaje pouzdan partner, spreman da podrži projekte koji menjaju privredu i društvo nabolje.

Upornost i posvećenost daju rezultate

Tokom više od četiri decenije, EIB Global je svedok kontinuiranog napretka Srbije u jačanju svojih kapaciteta za korišćenje EU fondova. Ovaj proces nije bio brz, ali su napori u poslednjim godinama dali konkretne rezultate.

Tokom više od 45 godina prisustva u Srbiji, Evropska investiciona banka (EIB Global) pratila je kontinuirani napredak zemlje u jačanju kapaciteta za korišćenje EU fondova. Od 2015. godine, EIB je investirala 3,4 milijarde evra, a samo od prošle godine potpisani su EU grantovi u vrednosti od 50 miliona evra, čime se potvrđuje rast institucionalnih kompetencija i važnost inicijative „Tim Evrope“. „Srbija je napravila veliki korak, ali još ima potencijala za efikasnije korišćenje dostupnih

fondova i ostvarivanje transformativnog rasta”, izjavio je Damien Sorrell, šef Regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan.

Dublje reforme u oblastima upravljanja i administracije ostaju ključne za bolji transfer investicija u dugoročno održive projekte

Koje strukturne ili institucionalne snage i slabosti oblikuju sposobnost Srbije da ostvari stvarni uticaj kroz EU i EIB investicije? — Srbija ima koristi od relativno snažnog makro-fiskalnog okvira, stabilne dinamike otplaćivanja dugo va i duge istorije konstruktivne saradnje sa međunarodnim finansijskim institucijama. Njeno institucionalno usklađivanje sa politikama EU se poboljšalo, posebno u oblastima infrastrukture, energetike i javnih finansija, zahvaljujući podršci strateških instrumenata, kao što su Jedinstveni projektni portfelj i okvir za ekonomsko upravljanje u okviru procesa proširenja.

Međutim, neujednačenost administrativnih kapaciteta, naročito na lokalnom nivou, ponekad dovodi do kašnjenja u pripremi i realizaciji projekata. EU je dodatno ukazala i na probleme pravne nesigur nosti i slabosti u vladavini prava, koje i dalje podrivaju poverenje investitora i povećavaju transakcione troškove. Takođe, nedovoljno reformisana državna preduzeća, posebno u sektorima ener getike i saobraćaja, i dalje dominiraju, što utiče na efikasnost tržišta i ograničava kapacitete za sprovođenje projekata.

U kojoj oblasti je Srbija pokazala najopipljiviji napredak – u dekarbonizaciji ekonomije, poboljšanju povezanosti ili podizanju životnog i poslovnog standarda? Gde je zamah najjači? — Srbija je ostvarila značajan napredak u poboljšanju povezanosti, sa velikim infrastrukturnim investicijama koje dobijaju zamah, posebno u drumskom i železničkom saobraćaju duž panevropskih koridora kao što je Koridor 10. Ključni projekti stabilno napreduju, poput modernizacije železničke deonice B eograd–Niš. Pored toga, napori na unapređenju mreže unutrašnjih plovnih puteva duž Dunava i Save, kao i rehabilitacija puteva širom zemlje, doprinose funkcionalnijoj, bezbednijoj i klimatski otpornijoj transportnoj infrastrukturi. Ovakve inicijative podržavaju Evropska unija i njena banka EIB Global. Na klimatskom planu, Srbija je usvojila ambicioznije ciljeve i započela ulaganja u obnovljive izvore energije i modernizaciju energetske infrastrukture.

EIB Global podržava ove napore kroz inicijative kao što su ugradnja pametnih brojila, rehabilitacija hidroelektrana i unapređenje distributivne mreže, sa ciljem poboljšanja energetske efikasnosti i povećanja učešća obnovljivih izvora u energetskom miksu . Ipak, ugalj i dalje dominira energetskim sektorom Srbije, te su potrebni snažniji napori za napredak u strukturnoj dekarbonizaciji.

Poboljšanje životnog i poslovnog standarda obično se dešava postepeno, jer je uslovljeno

REFORME

Da bi izbegla stagnaciju, Srbija treba da poboljša investiciono okruženje, predvidivost regulative, obrazovni sistem i prilagodi industriju zelenoj i digitalnoj tranziciji

POSVEĆENOST

Dugoročno smo posvećeni Srbiji i spremni da učestvujemo u Novom planu rasta kroz ulaganja u ključne sektore

EFIKASNOST

Nedovoljno reformisana državna preduzeća, posebno u energetici i saobraćaju, i dalje imaju dominantnu ulogu, što umanjuje tržišnu efikasnost i ograničava kapacitete za sprovođenje projekata

složenim međudejstvom ekonomskih i društvenih faktora. Iako je Srbija tokom godina ostvarila značajan napredak, postoji prostor za unapređenje u s ektoru neformalne ekonomije, javnim uslugama i kapacitetima pravosuđa, što bi dodatno doprinelo održivom i inkluzivnom rastu.

U trenutnim geopolitičkim i tehnološkim okolnostima, da li Srbija čini dovoljno da ostane konkurentna u privlačenju stranih direktnih investicija ?

— Srbija je zadržala konkurentsku prednost u privlačenju SDI zahvaljujući niskim troškovima proizvodnje, strateškom geografskom položaju, stabilnom makrofinansijskom okruženju i slobodnom pristupu tržištima EU i regiona. Da bi ostala konkurentna u uslovima rastuće regionalne konkurencije i promenljivih prioriteta investitora, primetni su napori koje zemlja ulaže da napreduje ka višim vrednosnim lancima.

Mnoge investicije iz ranijih faza, sa nižom vrednošću, verovatno su već dostigle fazu zrelosti ili povlačenja sa tržišta, što je obrazac koji se ogleda u rastućem udelu dividendi i kamata isplaćenih u inostranstvo i repatrijaciji profita. Iako su SDI ostale na istorijskom maksimumu tokom 2024. godine, početkom 2025. zabeležen je pad usled povećane neizvesnosti. Da bi se ublažio rizik od stagnacije u reinvestiranju i diverzifikaciji, Srbija bi imala značajne koristi od poboljšanja investicionog okruženja, regulatore predvidivosti, reforme obrazovnog sistema i usklađivanje industrije sa zelenom i digitalnom tranzicijom.

Koju poruku Srbija treba da pošalje globalnim investitorima kako bi privukla inovaciono vođene, visokovredne FDI, posebno u sektorima vezanim za zelenu i digitalnu tranziciju?

— Srbija se na putu ka članstvu u EU pozicionirala kao pouzdan partner kroz sve veću regulatornu usklađenost, kvalifikovanu i cenovno efikasnu radnu snagu i ambiciju da postane regionalni centar za investicije bazine na inovacijama. Obezbeđivanje regulatorne predvidivosti i jačanje vladavine prava takođe treba da ostanu prioritet, kao važni faktori za stvaranje povoljnog i stabilnog poslovnog i investicionog okruženja.

Zemlja je već ostvarila značajan napredak u pravom smeru, na primer usvajanjem nacionalne Strategije za razvoj veštačke inteligencije, koja uključuje nova ulaganja u inovacije, infrastrukturu i obrazovanje. Aktivno razvija i svoj inovacioni ekosistem, sa centrima izvrsnosti i ciljanom podrškom za star tapove.

Koliko efikasno Srbija koristi sredstva EU i EIB-a za ulaganje u digitalnu infrastrukturu i ljudski kapital radi povećanja produktivnosti i integracije novih tehnologija? Da li je to imalo merljiv efekat na zadržavanje talenata ili odliv mozgova? — Drago nam je da vidimo niz inicijativa koje je zemlja pokrenula u ključnim sektorima, od kojih mnoge podržava EIB Global.

U skladu sa nacionalnim strategijama Srbije, finansiramo širok raspon projekata usmerenih na jačanje ljudskog kapitala. Ove inicijative obuhvataju sve nivoe obrazovanja i fokusiraju se na poboljšanje uslo va za učenje, nastavu, kao i za istraživanje i razvoj. One doprinose zadržavanju talenata, unapređenju digitalnih veština i boljoj zapošljivosti. Na primer, kroz projekat „Povezane škole“ više od 730.000 učenika i 100.000 nastavnika sada ima brži pristupa internetu i bolje digitalne uslove za učenje i rad. Ova inicijativa promoviše jednak pristup informacijama za sve i priprema mlade za digitalnu ekonomiju.

Ove i druge investicije koje podržavamo doprinose razvoju dinamičnog inovacionog ekosistema i smanjenju odliva talenata.

Koju ulogu EIB ima u podršci razvoju privatnog sektora u Srbiji, posebno za mala i srednja preduzeća (MSP) i srednje kompanije? Da li finansijski instrumenti i savetodavne usluge dopiru do preduzeća koja mogu da podstaknu inovacije, izvoznu sposobnost i otvaranje radnih mesta? — Grupacija EIB nastavlja da igra ključnu ulogu u širenju pristupa povoljnom, dugoročnom finansiranju za mala i srednja preduzeća. Procena u ticaja EIB-a potvrđuje efikasnost ovog pristupa: preduzeća koja su koristila naše finansiranje zabeležila su povećanje zaposlenosti od 15% i rast uk upne imovine od 20%. U proseku, svaki milion evra kredita EIB podržava oko 15 radnih mesta, što pokazuje kakvu socio-ekonomsku korist donosi ciljano finansijsko ulaganje.

Trenutno su preduzećima u Srbiji dostupne kreditne linije fokusirane na inkluzivno zapošljavanje i zelene investicije, kao i Garancije za otpornost MSP-ova u okviru Investicionog okvira za

Iako je Srbija ostvarila značajan napredak, i dalje postoji prostor za unapređenje neformalne ekonomije, javnih usluga i pravosuđa, u cilju održivog i inkluzivnog rasta

Zapadni Balkan Evropske Unije. Ovaj pogram ima za cilj da podrži 15.000 kompanija u regionu i očuva 140.000 radnih mesta kroz mobilizaciju 885 miliona evra kroz nove kreditne linije. Planiramo i da pokrenemo Fond za inovacije i zelenu transformaciju vredan 187 miliona evra, predviđen da ubr za tehnološki napredak i održive investicije među preduzećima u regionu.

Most između tradicije i budućnosti

Datalab dodatnim investicijama u Srbiji ulaže u razvoj digitalnog poslovanja i snažniju podršku malim i srednjim preduzećima.

PANTHEON ERP donosi pristupačne i profesionalne alate koji jačaju konkurentnost kompanija i otvaraju put ka regionalnoj saradnji. Poseban akcenat stavljen je i na obrazovanje mladih

stručnjaka i stvaranje IT kadrova koji ostaju u zemlji

irenjem kapaciteta u Srbiji, Datalab potvrđuje stratešku posvećenost digitalnoj transformaciji domaće privrede. Njihov ERP sistem povezuje tradiciju poslovanja sa budućnošću zasnovanom na veštačkoj inteligenciji i automatizaciji, dok istovremeno pruža priliku malim i srednjim preduzećima da se ravnopravno uključe u evropske tokove.

PANTHEON ERP sistem se već koristi u brojnim industrijama, ali s razvojem AI i automatizacije, koje konkretne inovacije planirate uvođenjem novih funkcionalnosti i kako će one unaprediti rad specifičnih sektora? — Moram naglasiti da već koristimo AI„AION asistenta“ za first-level support i snalaženje na help stranicama, što je sjajan primer kako veštačka inteligencija može rasteretiti tim i korisnicima skratiti vreme do rešenja. Sledeći talas inovacija u PANTHEON ERP-u ide upravo u pravcu dublje integracije AI i automatizacije u same poslovne procese, ne samo u podršku.

Konkretno, to se odnosi na prediktivne analize i modele koji se mogu koristiti u različitim sektorima, poput proizvodnje, logistike, finansija i računovodstva, ljudskih resursa i drugih. Jedan od narednih koraka je i mogućnost povezivanja konteksta iz više modula (nabavka + finansije + prodaja) kako bi se korisnicima pomoglo u donošenju što boljih poslovnih odluka.

Koje specifične funkcionalnosti PANTHEON ERP sistema u narednoj godini planirate implementirati kako bi kompanijama omogućili bržu adaptaciju na digitalne transformacije i AI alate? — Tri ključne funkcionalnosti u okviru eServisa, koje smo unapređivali u prethodnom periodu, jesu:

1. Accountless – omogućava korisnicima pristup određenim funkcionalnostima bez kreiranja korisničkog računa. Na taj način omogućene su jednostavnije interakcije sa sistemom, poput brzih pregleda ili pristupa informacijama bez registracije.

2. TypeLess – olakšava unos podataka bez potrebe za preciznim definisanjem tipa. Time se ubrzava proces i smanjuje vreme potrebno za popunjavanje obrazaca i dokumenata.

3. Pisarnica (digitalna kancelarija) – igra ključnu ulogu u automatizaciji procesa kroz efikasno upravljanje dokumentima i internu komunikaciju. Ova funkcionalnost omogućava centralizovano skladištenje i automatsko upravljanje dokumentima, integraciju sa drugim modulima, praćenje statusa i povećanje produktivnosti.

Sve ove funkcionalnosti doprinose efikasnijem poslovanju i smanjenju grešaka, čime se značajno podiže ukupna produktivnost preduzeća.

Pravo rešenje za svako preduzeće

Povećajte efikasnost, steknite kontrolu i ostvarite ciljeve.

Izvrsnost koju oblikuju ljudi

Više od škole, ISB je međunarodna zajednica nastavnika, učenika i porodica, vođena empatijom, integritetom, izvrsnošću, poštovanjem i odgovornošću

UBeogradu, gde roditelji imaju širok izbor obrazovnih ustanova, International School of Belgrade (ISB) izdvaja se od drugih. Smeštena u srcu Senjaka, ova škola nije prepoznatljiva samo po svojim programima, već – što je još važnije – po ljudima zahvaljujući kojima učenje postaje posebno iskustvo. U samom temelju filozofije ISB-a nalazi se jednostavno uverenje: velike škole grade veliki nastavnici.

Kao jedina međunarodna škola u Srbiji ovlašćena da sprovodi sva tri programa Međunarodne mature (IB) – PYP, MYP i DP – ISB nudi učenicima vrhunski nastavni program, čija se prava snaga ogleda u načinu na koji ga oživljavaju iskusni i inspirativni nastavnici ISB-a. Kroz nastavu zasnovanu na istraživanju, individualnoj podršci i strasti prema doživotnom učenju, nastavnici podstiču učenike da kritički razmišljaju, postupaju s integritetom i pripremaju se za izazove savremenog sveta.

Ova posvećenost ljudima ogleda se i u prioritetima škole. Više od 70 odsto godišnjeg budžeta ISB-a izdvaja se za zaposlene. Tako snažno ulaganje u nastavni kadar obezbeđuje da svaki učenik uči od visoko kvalifikovanih nastavnika sa međunarodnim iskustvom koji u nastavu unose znatiželju, stručnost i težnju ka izvrsnosti.

Nastavnici ISB-a potiču iz različitih kulturnih i profesionalnih sredina – iz Argentine, Južne A frike, Meksika, Kanade, Kenije, Španije, Francuske, Poljske, Holandije i Sjedinjenih Američkih Država. Njihove perspektive oblikovane su radom u školama širom sveta, što im omogućava da se autentično povežu s učenicima – od kojih

mnogi takođe odrastaju u inostranstvu – i da nastavu obogate istinskim međunarodnim iskustvom. Zajedno sa srpskim kolegama, oni stvaraju zajednicu koja u Beogradu ima duboke korene, ali je ujedno i povezana s čitavim svetom.

U Internacionalnoj školi u Beogradu izvrsnost nije definisana tek nastavnim programom ili školskim objektima, već ljudima koji nastavi udišu život

Van učionice, nastavnici ISB-a vode nastavu u prirodi koja razvija otpornost i timski duh, treniraju učenike za CEESA sportska takmičenja širom istočne Evrope i u svojstvu mentora vode ih kroz projekte u službi zajednice koji ostavljaju trag i lokalno i na međunarodnom nivou. Pod njihovim vođstvom, učenici stiču znanja i iskustva koja ih pripremaju ne samo za univerzitete, već i za život.

Ono što ISB na kraju istinski izdvaja od drugih škola jesu ljudi. Programi i infrastruktura postavljaju temelje, ali su nastavnici ti koji znanje pretvaraju u iskustvo. Više od škole, ISB je međunarodna zajednica nastavnika, učenika i porodica, ujedinjena empatijom, integritetom, izvrsnošću, poštovanjem i odgovornošću. U njenom središtu su nastavnici čija predanost pretvara prilike u smisleno učenje – pravi primer izvrsnosti koju oblikuju ljudi.

Partnerstvo za napredak

Dalji napredak Srbije zavisi od jačeg privatnog investiranja, bolje korporativne uprave u javnim preduzećima, snažnije integracije malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti i ubrzane zelene tranzicije – a sve to su prioriteti koje EBRD snažno podržava

Jačanje ekonomske otpornosti i konkurentnosti Srbije u uslovima globalne neizvesnosti je ključno, – ističe Matteo Colangeli, direktor Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan. „Postoji više oblasti sa značajnim potencijalom za unapređenje produktivnosti i efikasnosti, uz istovremeno jačanje otpornosti zemlje.“

Prema njegovom mišljenju, stimulisanje privatnih investicija kroz unapređenje poslovnog ambijenta i podrška rastu i integraciji srpskih malih i srednjih preduzeća u međunarodne lance vrednosti biće od presudne važnosti. Drugi značajan faktor jeste korporativno upravljanje, posebno imajući u vidu veliku ulogu koju javna preduzeća i dalje imaju u ekonomiji.

„Još jedan ključni element biće kontinuirano investiranje u obećavajući inovacioni ekosistem Srbije, kroz jačanje veza između rastućeg, uglavnom izvozno orijentisanog IT sektora i realne ekonomije u zemlji. Konačno, od najveće je važnosti ubrzati zelenu tranziciju – kako bi se unapredili ekološki standardi i nastavila diversifikacija energetskog miksa u pravcu konkurentnih obnovljivih izvora,“ dodaje naš sagovornik.

Sr bija je poslednjih godina ostvarila značajan napredak u ubrzavanju zelene tranzicije. Koje aspekte tog procesa smatrate najuspešnijima do sada?

— Srbija je ostvarila ozbiljan napredak u ubrzavanju zelene tranzicije poslednjih godina, sa nizom opipljivih rezultata koji potvrđuju i posvećenost i kapacitet za sprovođenje. Jedan od najuspešnijih primera je uvođenje aukcija za obnovljive izvore energije. Posebno smo ponosni što smo podržali Ministarstvo rudarstva i energetike u osmišljavanju i primeni ovog mehanizma, koji se pokazao kao istinska priča o uspehu. Do sada su sprovedene dve konkurentne aukcije u okviru novog zakonskog i regulatornog okvira, koje su privukle veliko interesovanje investitora i podržale razvoj više od 1 GW novih kapaciteta iz vetra i sunca. Posebno je značajno da su dva projekta, dodeljena kroz ove aukcije, već povezana na mrežu – što je izuzetan rezultat imajući u vidu kratke rokove i snažan signal ozbiljnosti Srbije u energetskoj tranziciji.

Imajući u vidu važnost privlačenja stranih direktnih investicija u sektore sa većom dodatom vrednošću, koliko je Srbija do sada bila uspešna u privlačenju investicija u zelenu tranziciju?

— Srbija je ostvarila podsticajan napredak u mobilisanju stranih ulaganja u zelenu tranziciju, posebno u sektoru obnovljivih izvora energije. Uspešna realizacija dve aukcije za vetroelektrane i solarne kapacitete, uz podršku EBRD-a, privukla je snažno interesovanje međunarodnih investitora i pokazala sposobnost ze -

PODRŠKA

EBRD je podržao Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije u osmišljavanju i sprovođenju aukcija za obnovljive izvore energije – ključnog uspeha u zelenoj tranziciji zemlje

DEKARBONIZACIJA

Solarna toplana u Novom Sadu predstavlja vodeći projekat dekarbonizacije daljinskog grejanja i jačanja energetske bezbednosti u Srbiji

POVEZIVANJE

EBRD je od 2000ih uložio više od milijardu evra u srpske železnice, unapređujući povezivanje kroz 13 projekata podržanih tehničkom i kadrovskom pomoći

mlje da osmisli i sprovede transparentne konkurentne procese, čime se obezbeđuje i bankabilnost projekata. Ovi rezultati pozicionirali su Srbiju kao kredibilnu destinaciju za ulaganja u obnovljive izvore i stvorili pozitivan zamah u toj industriji koji bi trebalo održati. Ciljane podsticajne mere i aktivna promocija zelenih industrijskih investicija, uključujući javno–privatna partnerstva, doprineli bi privlačenju SDI u aktivnosti sa većom dodatom vrednošću, poput zelene proizvodnje, čistih tehnologija i rešenja cirkularne ekonomije. Pored toga, Srbija bi trebalo da nastavi jačanje svog ekosistema za klimatsko finansiranje. Na primer, razvoj zelenih obveznica i finansijskih instrumenata vezanih za održivost, na osnovu postojećeg okvira, otvorio bi pristup širem krugu institucionalnih investitora i nadovezao se na pozitivan efekat što je Srbija 2024. godine po prvi put dostigla investicioni kreditni rejting.

Koji su najvažniji koraci koje Srbija treba da preduzme kako bi ubrzala ulaganja u upravljanje otpadom, preradu otpadnih voda i unapređenje kvaliteta vazduha?

— Uprkos napretku poslednjih godina, jaz u odnosu na standarde EU u oblasti ekološke infrastrukture i dalje je značajan. Ovo je jedan od naših ključnih prioriteta, imajući u vidu njegovu važnost za kvalitet života i atraktivnost srpskih gradova kao mesta za život i rad. Neki primeri projekata koje je EBRD finansirao uključuju izgradnju postrojenja za preradu vode „Makiš 2“ u Beogradu, kao i sveobuhvatnu modernizaciju sistema otpadnih i vodovodnih mreža u Subotici, uključujući finansiranje novog postrojenja za preradu otpadnih voda koje je sprečilo zagađenje Palićkog jezera. S obzirom na velike potrebe u ovom sektoru, zainteresovani smo da dodatno proširimo podršku infrastrukturnim projektima za preradu otpadnih voda širom zemlje. Takođe smo bili među predvodnicima u unapređenju sistema upravljanja čvrstim otpadom, kao i poboljšanju kvaliteta vazduha.

Koji su ključni izazovi sa kojima se Srbija suočava u upravljanju javnim preduzećima i energetskom efikasnošću i koje reforme EBRD vidi kao najurgentnije?

— Unapređenje korporativnog upravljanja i komercijalizacija javnih preduzeća donose višestruke koristi – kako za državu, tako i za društvo u celini – kroz kvalitetnije javne usluge i manju zavisnost od budžeta. U Srbiji je upravljanje javnim preduzećima tradicionalno nailazilo na izazove poput nejasnih ciljeva i fragmentisanog nadzora. Usvajanje Strategije državnog vlasništva do 2027. godine i novog Zakona o javnim preduzećima – razvijenih uz podršku EBRD-a – predstavlja značajan iskorak. Efikasna primena sada

zavisi od jasnih ciljeva, odgovornosti i profesionalnog, autonomnog menadžmenta. Potreban je sveobuhvatan pristup čitave Vlade, uz nastavak podrške reformama korporativnog upravljanja na nivou pojedinačnih kompanija, što već jeste i biće sve više deo našeg angažmana u finansiranju javnih investicija.

Koliko je region iskoristio priliku da svoje železničke sisteme uskladi sa standardima EU i kako o cenjujete napredak Srbije na tom polju?

— Prema izveštaju Sekretarijata Transportne zajednice, tela EU zaduženog za ubrzanje regulatorne konvergencije, Srbija je u poslednjim godinama ostvarila

značajan napredak, daleko iznad drugih zemalja u regionu – uključujući i razdvajanje mreže od putničkih i teretnih operatera. Tržište teretnog saobraćaja sada je sve konkurentnije, sa oko 20 privatnih kargo kompanija koje posluju na srpskoj mreži i drže više od trećine tržišta. Obezbeđivanje nediskriminatornog pristupa mreži, harmonizacija licenci i sertifikata, kao i uspostavljanje snažnih nezavisnih regulatora, ostaju važni prioriteti. Kada je reč o infrastrukturi, ključni prioritet je potpuna izgradnja koridora koji povezuje Budimpeštu sa Beogradom, Nišom, Skopljem i dalje. To je investicija vredna više milijardi evra, koja će zahtevati godine da se realizuje.

Koje su, po vašem mišljenju, najvažnije mere kako bi se otključao potencijal rasta sektora malih i srednjih preduzeća u Srbiji i kako bi ona postala snažniji pokretač ekonomije, sa većim udelom u BDP-u?

— Mala i srednja preduzeća čine okosnicu srpske privrede, a njihov značaj je još veći u vreme povećane neizvesnosti u pogledu priliva stranih direktnih investicija. Smatram da je od suštinske važnosti podržati njihovu dalju integraciju u međunarodne lance vrednosti, jer je to ključ za podizanje standarda produktivnosti i konkurentnosti. Struktuiran program podsticaja za reinvestiranje u inovacije i digitalizaciju mogao bi biti značajan korak u tom pravcu. Takođe, državnu podršku stranim investitorima trebalo bi vezati za obaveze koje su spremni da preuzmu u pogledu razvoja lokalnih dobavljačkih lanaca.

Za EBRD je pomoć u obezbeđivanju pristupa finansijama i unapređenju veština kod malih i srednjih preduzeća osnovni prioritet. Godišnje kroz lokalne banke plasiramo više od 300 miliona evra namenjenih upravo SME segmentu, kroz različite programe usmerene na zelenu i digitalnu tranziciju, kao i na preduzeća u vlasništvu žena ili mladih preduzetnika, uključujući i trgovinsko finansiranje. Kada je reč o veštinama, sarađujemo sa donatorima (pretežno EU)

kako bismo omogućili potrebne poslovne savete za rast MSP, u oblastima kao što su strateško planiranje, finansijski menadžment, HR i planiranje sukcesije, te zelena i digitalna tranzicija.

LEV RATNOVSKI STALNI PREDSTAVNIK

Od dobrog upravljanja do održivog rasta

Srbija bi trebalo da održi kontinuitet u svom uspešnom vođenju odgovorne ekonomske politike, ali i da ubrza reforme koje olakšavaju poslovanje. Time bi se podstakla produktivnost, privukli investitori koji donose veću dodatu vrednost i ohrabrila veća privatna ulaganja u zemlji

Srbija se do sada dobro nosila sa izazovima, ali da bi nastavila da ide ispred krize, mora da učini više – kaže Lev Ratnovski, stalni predstavnik MMFa. On ukazuje na solidan makroekonomski učinak zemlje, uprkos dugotrajnoj globalnoj krizi, kao na prednost, ali upozorava da će samo dublje reforme –od unapređenja pravosuđa do rešavanja neefikasnosti u državnim preduzećima – privući investicije koje su Srbiji sada potrebne.

EU bi mogla ubrzati integraciju Zapadnog Balkana u lance snabdevanja rešavanjem hroničnih zastoja na granicama – ključne necarinske trgovinske barijere koja usporava približavanje regiona zajedničkom tržištu

U svetlu globalnog usporavanja i rastuće geo ekonomske fragmentacije, kako MMF procenjuje izloženost Srbije spoljnim šokovima i koje su politike najvažnije za jačanje njene makroekonomske otpornosti? — Srpska ekonomija je otvorena i otuda izložena globalnoj neizvesnosti. Posebno bi usporavanje privrede EU moglo rezultirati slabijim izvozom, manjim stranim ulaganjima i slabijim ekonomskim rastom u Srbiji. MMF trenutno predviđa rast od 3% za Srbiju u 2025. Ova projekcija može biti revidirana na osnovu novih podataka. Očekujemo rast u rasponu od 4% u periodu 2026–2027, koji će biti vođen infrastrukturnim ulaganjima, pokretanjem novih proizvodnih kapaciteta i prihodima od turizma povezanim sa Expo 2027. Po oceni MMFa, reakcija Srbije na izazovno ekonomsko okruženje trebalo bi da bude dvostruka. Prvo, održavanje odličnog dosadašnjeg učinka u sprovođenju disciplinovane makroekonomske i fiskalne politike. Drugo, oživljavanje reformi radi jačanja poslovnog okruženja. To bi pomoglo rastu produktivnosti, privuklo investicije sa većom dodatom vrednošću i podstaklo domaća privatna ulaganja.

Kako bi Srbija trebalo strateški da se pozicionira da ostane konkurentna i izbegne marginalizaciju u sve fragmentiranijim globalnim lancima vrednosti? Koje strukturne reforme ili strategije diversifikacije MMF vidi kao ključne za ovaj cilj? — Bliska integracija Srbije sa EU i njena globalna mreža sporazuma o slobodnoj trgovini mogla bi biti od pomoći zemlji da se snađe u ovom periodu ekonomske fragmentacije. Srbija ima prednosti u vidu povoljnog geografskog položaja, kvalitetnog ljudskog kapitala i diverzifikovane industrijske baze.

Rešavanje problema zadržavanja kamiona na graničnim prelazima pomoglo bi Srbiji (i drugim zemljama Zapadnog Balkana) da se dublje integriše u evropske lance snabdevanja i zajedničko tržište.

Kako MMF vidi sve češće domaće kritike da model rasta Srbije zasnovan na SDI ima ograničen razvojni efekat? Da li vidite potrebu za preusmeravanjem ka inkluzivnijem rastu zasnovanom na inovacijama? — Veliki deo dosadašnjeg rasta Srbije bio je povezan sa privlačenjem stranih direktnih investicija zasnovanih na niskim troškovima rada, makroekonomskoj stabilnosti i povoljnom okruženju za investitore. Zahvaljujući uspehu te politike, plate u Srbiji su porasle i zemlja više nije privreda sa niskim troškovima rada. Sada Srbija treba da se usmeri na privlačenje investicija sa većom dodatom vrednošću. Bolje poslovno ok ruženje je ključno za privlačenje takvih investicija i povećanje razvojnih efekata SDI time što će se

OTPORNOST

Zahvaljujući snažnoj fiskalnoj disciplini, javni dug Srbije pao je na 45% BDP-a, rezerve su blizu rekordnog nivoa, a zemlja je dobro pozicionirana da izdrži globalnu neizvesnost

TRANZICIJA

Prioriteti Srbije u energetici uključuju pokrivanje troškova državnih preduzeća, reforme za veću efikasnost, prelazak na čistije izvore energije i ulaganje u projekte sa visokim prinosom

DIGITALIZACIJA

Sistem e-sudova mogao bi unaprediti privredno pravosuđe digitalizacijom upravljanja predmetima, poboljšanjem pristupa i transparentnosti i smanjenjem troškova – čime bi se stvorilo efikasnije poslovno okruženje

domaćim firmama omogućiti bolje uključivanje u lance snabdevanja koje predvode strane kompanije. Gledano unapred, Srbija bi imala koristi od razvoja inovativnih i digitalnih sektora ekonomije, kao što su IT, inženjering i napredna proizvodnja. To bi zemlju pomerilo naviše u lancima vrednosti i otvorilo nova tržišta. Digitalna tranzicija zahteva razvoj inovacionih ekosistema, podršku preduzetništvu i unapređenje obrazovanja iz matematike i nauke na srednjem i visokom nivou.

Efikasnost i transparentnost pravosuđa često se vide kao ključne za investicije i rast. Da li ste primetili neka skorija poboljšanja u srpskom pravosuđu koja bi mogla ojačati poverenje investitora? — Srbija mora da ojača učinak pravosuđa u privrednim sporovima. Ne samo da je rešavanje predmeta često dugotrajno, već se odluke mogu značajno razlikovati u sličnim slučajevima, što stvara pravnu neizvesnost. Sistem „e-sudova“ mogao bi značajno da poboljša efikasnost privrednog pravosuđa. Taj sistem može da se nadoveže na iskustvo Vlade u digitalizaciji drugih oblasti pružanja javnih usluga i da iskoristi postojeću digitalnu infrastrukturu. Troškovi sistema e-sudova obično nisu visoki.

E-sudovi poboljšavaju efikasnost pravosuđa digitalizacijom predmeta, podnesaka, zakazivanja i obaveštenja (od i ka sudovima); jačaju pristup pravdi kroz onlajn podneske i videokonferencije; produbljuju transparentnost i odgovornost pravosuđa pomoću pretraživih digitalnih zapisa; i donose uštede na fizičkoj infrastrukturi i administrativnom osoblju.

Uvođenje e-sudova, zajedno sa kontinuiranim obukama sudskog osoblja i usklađivanjem pravnih tumačenja, poslalo bi snažan signal o unapređenju poslovnog okruženja kroz efikasniju administraciju pravde.

Uzimajući u obzir trenutnu fiskalnu putanju i dinamiku duga, kako MMF ocenjuje sposobnost Srbije da održi fiskalnu disciplinu, a da pritom zadrži prostor za kontraciklične mere, ako budu potrebne?

— Zahvaljujući izuzetnom učinku u sprovođenju fiskalne discipline, javne finansije Srbije su u zavidnom stanju. Javni dug iznosi 45% BDP-a i u padu je. Devizne rezerve su blizu rekordnog nivoa. Sa ovim tamponima, Srbija može uspešno da prebrodi tekući period globalne neizvesnosti.

MMF- ov PCI program usmerava fiskalnu politiku Srbije kroz tri pravila: ograničenje fiskalnog deficita na 3,0% BDP- a, ograničenje mase plata u javnom sektoru i „švajcarsku formulu“ za indeksaciju penzija. Ovaj okvir za fiskalni deficit balansira potrebe Srbije za

infrastrukturnim i socijalnim izdacima sa zadržavanjem duga na silaznoj putanji. Pravila za javne plate i penzije izoluju ove osetljive odluke od političkog pritiska.

Koje dodatne korake MMF preporučuje za jačanje upravljanja javnim investicijama i korporativnog upravljanja u državnim preduzećima, posebno u svetlu tekućih reformi u energetskom sektoru? — Vidimo nekoliko prioriteta za energetski sektor Srbije. Prvo, da ona budu u mogućnosti da pokriju troškove u energetskim državnim preduzećima. Na primer, planirano povećanje cena električne energije za domaćinstva ove jeseni uglavnom će biti iskorišćeno za jačanje narušenih finansija EPS-a.

Drugo, reforma energetskih državnih preduzeća kroz modernizaciju upravljanja, ubrzano smanjenje troškova i unapređenje naplate prihoda. Veća efikasnost u energetskim državnim preduzećima smanjila bi potrebu za budućim povećanjima cena.

Treće, dekarbonizacija, uključujući napuštanje proizvodnje električne energije na bazi lignita i prelazak na čistije iz vore energije. To će takođe pomoći Srbiji da se prilagodi skorom uvođenju CBAM-a u EU.

Na kraju, Srbija treba da ulaže u svoj energetski sektor. Vlada je u maju usvojila Plan energetskih investicija, koji prikazuje planirane projekte i njihove interne stope povrata (IRR). Biranje investicija sa najvišim IRR- om donelo bi najveću vrednost za novac građana Srbije.

S obzirom na to da je Vlada nedavno najavila nameru da modernizuje regulativu tržišta rada, koji su stavovi MMF-a o ključnim prioritetima u ovoj oblasti?

— Srbija je ostvarila veliki napredak u smanjenju nezaposlenosti tokom protekle decenije. Ali izazovi – nezaposlenost mladih, niska stopa učešća žena na tržištu rada, neformalno zapošljavanje i nesklad između ponude i potražnje veština – i dalje postoje. Rešavanje ovih pitanja može ublažiti nestašice radne snage na zategnutom tržištu rada u Srbiji i poboljšati konkurentnost.

MMF podržava reforme koje povećavaju fleksibilnost tržišta rada. Na primer, pojednostavljivanje vrsta ugovora može podstaći otvaranje formalnih radnih mesta, posebno u malim i srednjim preduzećima. Uvođenje fleksibilnijih aranžmana za rad sa skraćenim radnim vremenom može privući više mladih i žena u radnu snagu. Aktivne politike tržišta rada, kao što su obuke za nove veštine, prekvalifikacije i obrazovanje iz digitalne pismenosti, mogu razviti tražene veštine. Reforme tržišta rada nisu lake. U međuvremenu, prvi korak mogao bi biti uvođenje elektronske radne dokumentacije, kao još jedan signal posvećenosti Srbije unapređenju poslovnog okruženja.

MMF podržava reforme tržišta rada koje olakšavaju zapošljavanje, proširuju mogućnosti rada sa skraćenim vremenom za mlade i žene i ulažu u obuke, prekvalifikacije i digitalnu pismenost kako bi odgovorile na promene u potrebama veština

ANA GOVEDARICA POTPREDSEDNICA SAVETA

Potrebne su nam brže promene

Srbiji je potrebno ubrzanje reformi, a Savet stranih investitora spreman je da pruži podršku kreatorima javnih politika u tom procesu

Članice Saveta stranih investitora spremne su da nastave sa ulaganjima, ali smatraju da Srbija mora da pokaže više doslednosti i upornosti u izgradnji stabilnog tržišnog ambijenta, kaže Ana Govedarica, potpredsednica Saveta stranih investitora.

Strani investitori su u Srbiji uložili više od 45 milijardi evra i zapošljavaju preko 115.000 ljudi.

„Naša poruka je da želimo da nastavimo da ulažemo i rastemo, ali da su nam za to potrebni sigurnost i jasna pravila igre. Kada je reč o privredi, ekologiji ili zdravstvu, zajednički imenitelj je uvek isti – stabilnost,

transparentnost i spremnost na dijalog pre donošenja propisa“, kaže Govedarica. „Srbiji je potrebno ubrzanje reformi, a Savet stranih investitora spreman je da i dalje bude partner u tom procesu.“

Ona ističe da je 2025. godina bila turbulentna.

Očekujemo uvođenje integrisanog informacionog sistema i potpuni prelazak regulatornih tela na elektronske procedure u zdravstvu

„U ekonomiji, gde je poverenje jednako važno kao i kapital, neizvesnost usporava investicije. Srbija je napravila određene iskorake u borbi protiv sive ekonomije, ali kada je reč o suštinskom unapređenju poslovnog ambijenta u 2025. godini, realno je reći da su očekivanja bila veća od ostvarenog“, kaže potpredsednica FIC. „Razlog leži u sporom tempu reformi i nedovoljnoj spremnosti da se reguliše ono što je zaista ključno – stabilnost i transparentnost.“

Koji su naredni prioriteti u digitalizaciji javnih usluga koji bi mogli doneti stvarne pomake za kompanije i građane – posebno u pogledu transparentnosti, efikasnosti i brzine administracije? — Digitalizacija u Srbiji jeste postala tema koja se često pominje, ali za kompanije i građane je ključno da ona donese vidljivu promenu u svakodnevnom funkcionisanju. U narednom periodu prioritet mora biti kreiranje jedinst venog portala preko kog bi biznisi mogli da završe sve administrativne obaveze, bez potrebe za paralelnim odlascima u različite institucije. Poseban izazov je bezbednost – sve više podataka prolazi kroz državne sisteme i svaki zastoj ili curenje informacija može ozbiljno ugroziti poverenje. Očekujemo uvođenje integrisanog informacionog sistema i potpuni prelazak regulatornih tela na elektronske procedure u zdravstvu. To nije samo tehničko pitanje, već i pitanje brzine kojom pacijenti dolaze do novih terapija.

Nakon ohrabrujućih rezultata u suzbijanju sive ekonomije, koje bi praktične mere dodatno doprinele uspostavljanju ravnopravnih uslova poslovanja i smanjenju skrivenih troškova u svakodnevnom radu kompanija?

— Borba protiv sive ekonomije u Srbiji poslednjih godina zaista daje određene rezultate, ali to još nije dovoljno da bismo mogli govoriti o fer i potpuno transparentnom tržištu. Najveći problem za kompanije su i dalje skriveni troškovi i nelojalna konkurencija. Potrebno je da država ide korak dalje i obezbedi bržu i dosledniju primenu zakona. Jednako važno je i pitanje parafiskalnih nameta – Srbija i dalje nema jedinstven registar svih dažbina koje privreda plaća, što stvara prostor za nesigurnost i dodatne troškove.

Šta je, iz vaše perspektive, još potrebno da bi se Srbija približila evropskim ekološkim standardima? Gde vidite najveće nedostatke ili potencijalne prilike? — Ekološki izazovi u Srbiji su veliki, iako je država u poslednje vreme usvojila nekoliko važnih strategija. Međutim, ono što nedostaje jeste njihova dosledna primena. Evropski standardi ne zasnivaju se samo na donošenju zakona, već na tome da oni funkcionišu jednako u svakoj opštini, u svakom gradu i u svakoj

USPORAVANJE

U 2025. smo očekivali brži tempo reformi i unapređenje stabilnosti i transparentnosti što je osnov za značajniji napredak Srbije i veće investicije

STABILNOST

Pacijentima je za pravovremen pristup terapijama potrebno stabilno i predvidivo finansiranje lekova

STANDARDI

Usaglašavanje sa evropskim propisima ne svodi se samo na preuzimanje zakonodavnih rešenja već na to da ona funkcionišu i primenjuju se na svim nivoima vlasti

fabrici. Najveći problemi su u oblasti upravljanja otpadom i kontrole kvaliteta vazduha. Srbija i dalje ima veliki broj divljih deponija, a sistem odvajanja i reciklaže funkcioniše tek sporadično. Sa druge strane, to je i ogromna prilika – ulaganja u zelene tehnologije, obnovljive izvore energije i cirkularnu ekonomiju mogu postati novi stub privrednog razvoja.

Koji su, po vašem mišljenju, najvažniji koraci za obezbeđivanje predvidivog i održivog finansiranja inovativnih i generičkih lekova u Srbiji? Kako se može ojačati koordinacija između Ministarstva zdravlja, Ministarstva finansija i RFZO-a kako bi nove terapije bile pravovremeno uključene na listu refundacije?

— Da bi pacijenti u Srbiji imali pravovremen pristup savremenim terapijama, ključno je da finansiranje bude stabilno i predvidivo. To znači da mora postojati jasna obaveza države da izdvaja sredstva za inovativne i generičke lekove svake godine, a ne povremeno i ad hoc. Drugi element je koordinacija – Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo finansija i RFZO moraju imati zajednički plan i redovno usklađivati svoje odluke, jer u suprotnom proces postaje spor i neefikasan. Treći element je digitalizacija procedura – što je brža razmena podataka i obrada zahteva, to je kraći put od regulatornog odobrenja do pacijenta. Ono što je ohrabrujuće jeste da Srbija već ima pozitivna iskustva sa digitalizacijom u zdravstvu, ali tempo kojim se ona sprovodi još uvek je sporiji od potreba pacijenata i očekivanja industrije. Takođe, neophodno je dotaći i jednu od ključnih tema za budućnost zdravstvenog sistema, a to je privatni zdravstveni sektor. Danas privatne ustanove značajno rasterećuju pritisak na javno zdravstvo i bilo bi dobro da se bar u pojedinim oblastima počne sa integracijom ova dva sistema.

Deglobalizacija kao prilika

Deglobalizacija menja način investiranja, pa kompanije pored ekonomskih faktora sve više vrednuju otpornost i sigurnost, što za Srbiju predstavlja priliku da se pozicionira kao stabilan, tehnološki orijentisan i geostrateški važan investicioni centar

Pojava trenda deglobalizacije donosi zaokret u načinu na koji kompanije planiraju investicije.

Pored uzimanja u obzir ekonomskih parametara, u procesu donošenja odluka o investiranju kompanije sve više pažnju posvećuju značaju jačanja otpornosti na eksterne uticaje, nastojanju da se diversifikuje rizik i obezbedi strateška sigurnost. Najčešće korišćeni obrasci su povratak proizvodnje bliže ključnim tržištima (tzv. nearshoring), geografsko širenje rizika kroz više manjih lokacija i investiranje u države koje nude regulatornu predvidivost i političku stabilnost.

„Za Srbiju ovo nije samo izazov već je i prilika da redefiniše svoj investicioni identitet“, smatra Goran Pekez, potpredsednik Saveta stranih investitora.

Ako želi da ostane privlačna i poveća obim i raznovrsnost kapitala koji ulazi, Srbija treba da preduzima aktivnosti u tri strateška pravca, navodi naš sagovornik. Da promoviše svoju geopolitičku

Jasno definisane procedure, brža digitalna transformacija javne uprave i efikasnija zaštita investitorskih prava doprineće tome da Srbija postane konkurentnija u odnosu na druge zemlje regiona

poziciju – kao strateškog mosta koji investitorima daje fleksibilan pristup i EU tržištu i širem regionu Balkana i Bliskog istoka; da podstakne industrijsku transformaciju odnosno usmerava investicija ka sektorima visokih tehnologija, obnovljive energije, biofarmacije i digitalnih usluga kako bi se obezbedila diverzifikacija tokova kapitala i povećala otpornost na globalne šokove i da omogući institucionalnu sigurnost i regulatornu predvidivost koja obezbeđuje da se pravila igre neće ad hoc menjati. „Transparentne procedure, ubrzana digitalizacija administracije i jača zaštita prava investitora učiniće Srbiju privlačnijom u odnosu na druge zemlje regiona“, kaže Pekez.

Sa kakvim se posledicama strani investitori trenutno suočavaju zbog razlika između domaćih i evropskih standarda, i u kojim oblastima bi ciljane reforme donele najveći efekat?

– Pored konstantne potrebe za unapređenjem transparentnosti procedura usvajanja propisa, posebno podzakonskih akata, ključno za poslovanje stranih, ali i domaćih investitora je dosledna primena propisa u praksi, kao i ubrzanje nastavka harmonizacije propisa sa EU standardima. Nadalje, od velike važnosti bi bilo rešavanje pitanja gužvi na granicama uvođenjem trajnih zelenih koridora za transport robe iz Srbije prema EU, usklađivanje i osnaživanje rada inspekcijskih službi, pojednostavljenje carinskih procedura kroz uvođenje sistema analize odnosno procene rizika (risk assesment) na graničnim prelazima usmeravajući kontrolu tamo gde postoji stvarna potreba, dok se kompanijama sa dokazanim kredibilitetom i istorijom poštovanja propisa omogućava brži prolaz; ukidanje parafiskalnih nameta i uvođenje višegodišnjih poreskih strategija kako bi se obezbedila predvidivost i stabilnost poslovanja. Neophodno je unaprediti zakon o deviznom poslovanju, uvesti fleksibilnije radno zakonodavstvo, nastaviti proces digitalizacije javnih servisa, uz omogućavanje elektronske razmene podataka između državnih institucija i privrede, te intenzivirati borbu protiv nedozvoljene trgovine i sive ekonomije i dr.

Pomenuli ste fleksibilnije radno zakonodavstvo. Po vašem mišljenju, koji su najvažniji elementi koje bi ovaj zakon trebalo da sadrži kako bi bolje odražavao realnosti savremenog tržišta rada i pružio podršku i radnicima i investitorima?

– Unapređenje radno pravnog zakonodavstva je već duži vremenski period u interesu ne samo stranih, već i domaćih investitora, ali pre svega građana naše zemlje zbog uspostavljanja balansa između fleksibilnosti i pravne sigurnosti uz kreiranje predvidivog i atraktivnog poslovnog ambijenta za investitore. Naime, postojeći zakonodavni okvir ne obuhvata materiju

RAVNOTEŽA

Unapređenje radnog zakonodavstva doprineće ravnoteži između fleksibilnosti i pravne sigurnosti, što je u interesu investitora i građana

FOKUS

Da bi mogla da pređe na ekonomiju visoke dodate vrednosti, Srbija mora da stavi fokus na podsticaje za istraživanja I razvoj, privlačenje talenata I jačanje domaće baze znanja

PODSTICAJ

Da bi podstakla inovacije i zaštitila ljudska prava, Srbija treba da donese novi Zakon o informacionoj bezbednosti i Zakon o veštačkoj inteligenciji u skladu sa EU propisima

rada na daljinu i rada od kuće koji su posledica ne samo pandemije već i globalnih trendova na tržištu rada. Pored toga, neophodna je digitalizacija administriranja radnopravnih dokumenata, racionalizacija strukture i obračuna zarade, preciziranje pojedinih osnova prestanka radnog odnosa, uvođenje fleksibilnog angažovanja učenika i studenata na praksi, donošenje podzakonskih akata koji se odnose na zdravlje i bezbednost na radu i dr.

Mnogi srpski ekonomisti smatraju da Srbija treba da daje prioritet stranim investicijama koje doprinose tehnološkoj modernizaciji i prenosu znanja. Koje bi javne politike mogle efikasno da podstaknu takve investicije visoke vrednosti? – Strane investicije koje donose tehnologiju i znanje ključne su za prelazak Srbije iz ekonomije zasnovane na (jeftinoj) radnoj snazi u privredu visoke dodate vrednosti. Javne politike zato moraju biti usmerene na jasne i predvidive R&D podsticaje, digitalizaciju administrativnih procedura i stvaranje stabilnog poreskog i regulatornog okvira. Posebno je važno omogućiti brzi ulazak visokokvalifikovanih stručnjaka kroz talent-visa programe i istovremeno jačati domaću bazu znanja kroz univerzitetsko-privredne projekte. Transparentna i pametno usmerena državna pomoć mora da nagrađuje ulaganja u istraživanje, zelene tehnologije i inovacije, a ne samo kvantitet radnih mesta. Energetska i infrastrukturna pouzdanost, zajedno sa jasnim pravilima zaštite intelektualne svojine, dodatno grade poverenje investitora.

Koje bi korake Srbija trebalo da preduzme kako bi ojačala informacionu bezbednost u javnoj upravi i državnim preduzećima, i koliko je značajno usklađivanje nacionalnog zakonodavstva – poput novog Zakona o informacionoj bezbednosti i budućeg Zakona o veštačkoj inteligenciji – sa evropskim standardima, poput NIS2 direktive? – Iako je u oblasti digitalizacije uložen veliki napor i napravljen značajan pomak u proteklom periodu, Srbija treba da nastavi da radi na daljem uvezivanju državnih institucija i njihovoj automatskoj razmeni dokumenta, kao i da unapredi elektronsku komunikaciju i razmenu dokumenata između javnog i privatnog sektora što zahteva visok stepen informacione bezbednosti. Zato je neophodno donošenje novog Zakona o informacionoj bezbednosti uz puno usklađivanje sa NIS2 Direktivom Evropske unije, te Zakona o veštačkoj inteligenciji usklađenog sa EU AI Actom iz 2024. godine, čiji je cilj uspostavljanje prakse odgovorne i transparentne upotrebe veštačke inteligencije, kao osnove za dalji razvoj inovacija uz poštovanje ljudskih prava i sloboda.

FIC ostaje partner za reforme

Sa novim rukovodstvom, FIC ostaje veran principima stručnosti, partnerstva i doslednosti, ali sa većom ambicijom da bude pokretač promena, pouzdan partner institucijama i glas investitora koji traže predvidivost, efikasnost i jednak tretman

Uvremenu globalnih izazova i neizvesnosti, FIC ima važnu ulogu kao most između međunarodne poslovne zajednice i domaćih institucija, k aže Aleksandar Ljubić, izvršni direktor Saveta stranih investitora. Doprinos FIC u jačanju ekonomske otpornosti Srbije ogleda se u pravovremenom prenošenju informacija o globalnim investicionim i poslovnim trendovima, regulatornoj praksi i tržišnim potrebama. Kroz stručno utemeljene preporuke i dijalog sa donosiocima odluka, FIC podstiče reforme koje Srbiju čine konkurentnijom i privlačnijom za dugoročna ulaganja. „Takođe, kroz inicijative vezane za digitalizaciju, razvoj ljudskih resursa, zelenu tranziciju i održivo finansiranje, aktivno pomažemo da se nacionalne politike usklade s a evropskim i globalnim pravcima razvoja“, kaže naš sagovornik.

Šta smatrate najznačajnijim doprinosom Saveta stranih investitora u protekloj godini kada je reč o oblikovanju javne debate s ciljem unapređenja poslovne klime u Srbiji?

— Najznačajniji doprinos FIC-a tokom protekle godine bio je u tome što smo uspeli da održimo snažan glas poslovne zajednice u javnosti – glas koji poziva na reformski kontinuitet, predvidivost poslovanja, doslednu primenu propisa i vladavinu prava. Aktivno smo učestvovali u radu više radnih grupa i javnih rasprava, gde smo zastupali interese investitora s ciljem kreiranja efikasnijeg i transparentnijeg poslovnog okruženja. Možemo izdvojiti brzu reakciju FIC povodom problema koji su usledili nakon suspenzije već izdatih veterinarsko-sanitarnih saglasnosti Ministarstva poljoprivrede sa ciljem iznalaž enja transparentnog rešenja koji neće dovesti do disruptivnih promena na tržištu. Nadalje, kroz naš najvažniji projekat, „Belu knjigu”, koja je postala referentni dokument za praćenje regulatornih reformi i preporuka poslovne zajednice, kontinuirano ukazujemo na regulatorne prepreke i

predlažemo konkretna rešenja. Naš cilj nije kritika, već partnerski odnos sa institucijama – upravo tu vidim najveći doprinos u prethodnih godinu dana.

Imajući u vidu dosadašnji doprinos FIC-a u podsticanju inovacija u oblasti finansijskih usluga, p oput e-faktura, instant plaćanja i elektronske identifikacije, koje bi mogle biti naredne prilike za javno–privatnu saradnju u cilju daljeg modernizovanja finansijskog ekosistema Srbije? — U prethodnim godinama, FIC je bio snažan zagovornik digitalizacije finansijskog sektora u Srbiji. Naš doprinos u razvoju elektronskih faktura, instant plaćanja, elektronske identifikacije i uvođenja naprednih fintech rešenja pokazao je da sinergija između regulatora i poslovne zajednice može doneti konkretne, merljive rezultate. To iskustvo nas dodatno motiviše da nastavimo s inicijativama

Da bi privukla investitore nove generacije, Srbija mora obezbediti jasan pravni okvir, pouzdane podatke i podsticajnu poslovnu i investicionu klimu. FIC ostaje posvećen partner u tom procesu

koje modernizuju finansijski ekosistem i čine ga efikasnijim, transparentnijim i inkluzivnijim.

Kao naredne prilike za javno–privatnu saradnju, vidimo dalji razvoj i veće korišćenje elektronskog bankarstva i elektronske trgovine. Takođe, kao važnu temu vidimo edukaciju građana i regulisanje i jačanje sajber bezbednosti u kojoj svi učesnici treba da daju svoj doprinos. Mi u FICu smo spremni.

U vremenu kada se globalni finansijski tokovi ubrzano digitalizuju, važno je da Srbija ne samo prati trendove, već i prepoznaje strateške prilike za iskorak.

S obzirom na to da ESG prelazi iz domena dobrovoljne obaveze u regulatorni i finansijski imperativ, kako vidite prilagođavanje poslovne zajednice u Srbiji toj promeni i koju ulogu Savet stranih investitora može imati u podršci kako usklađenosti, tako i konkurentnosti u različitim sektorima?

— Transformacija ESG principa iz dobrovoljne prakse u regulatorni i finansijski imperativ predstavlja jednu od najdubljih promena globalnog poslovnog okruženja – i Srbija nije izuzetak. Ta promena više

nije pitanje reputacije, već uslova pristupa kapitalu, izvoznim tržištima i održive konkurentnosti. Poslovna zajednica u Srbiji postaje sve svesnija da ESG nije obaveza – već novi poslovni okvir. Nadalje, ESG je neraskidivo povezan sa procesom evropskih integracija, pristupom Zelenoj agendi i pristupanjem globalnim lancima vrednosti.

Međutim, prilagođavanje ovom okviru zahteva mnogo više od dobre volje – potrebni su jasni standardi, sektorski vodiči, dostupni podaci i regulatorna predvidivost. Upravo tu vidimo ključnu ulogu FIC-a. Nadalje, FIC vidi svoju ulogu u pružanju podrške institucijama, kroz prenos znanja iz zemalja koje su već prošle kroz ovaj tranzicioni proces. Zalažemo se za postepeno, ali obavezno uvođenje ESG okvira, koji će biti usklađen s EU regulativom, ali fleksibilan u odnosu na veličinu i sektor privrednih subjekata. Ako Srbija želi da privuče investitore nove generacije – one koji ESG tretiraju kao osnovnu vrednost, a ne obavezu – mora da pruži jasan pravni okvir, pouzdane podatke i podsticajnu klimu. U tome ćemo, kao FIC, i dalje biti aktivan i konstruktivan partner.

Početkom 2025. godine, FIC je izabrao novo rukovodstvo. Osvrćući se na razvoj Saveta tokom prethodnih godina, koja biste načela izdvojili kao ključna za njegovu efikasnost i uticaj? I kako je Savet rastao i postajao složeniji, koje su nove prakse ili inovacije primenjene kako bi se odgovorilo na taj rast?

— Kontinuitet uticaja i relevantnosti FIC-a zasniva se na tri ključna načela: stručnost, partnerstvo i doslednost. Tokom godina, pokazalo se da uspeh ne dolazi iz povremenih inicijativa, već iz upornog i argumentovanog dijaloga, zasnovanog na znanju i poverenju. Upravo zato FIC nije samo glas investitora – već pouzdan i konstruktivan partner institucijama, spreman da ponudi rešenja, a ne samo ukaže na probleme.

Kako je FIC rastao – i u broju članica, i u sektorskoj raznovrsnosti, i u kompleksnosti tema – morali smo da inoviramo i način na koji radimo. Uveli smo efikasnije radne grupe sa snažnijom ekspertskom podrškom, pojačali koordinaciju sa međunarodnim telima, i unapredili procese konsultacija unutar članstva. Takođe, veći akcenat stavili smo na sistemski pristup javno-privatnom dijalogu i na međusektorsku saradnju – jer današnji izazovi, kao što su ESG, digitalizacija i održivi rast, ne poznaju sektorške granice. U ovom novom ciklusu, sa novim rukovodstvom, FIC ostaje veran tim principima – ali sa još većom ambicijom da bude pokretač promena, partner u reformama i glas investitora koji ne traži privilegije, već predvidivost, efikasnost i jednak tretman.

Privreda traži brža rešenja

Efikasan sistem bezbednosti hrane zahteva jasno definisan institucionalni okvir, doslednu primenu procedura, edukaciju inspektora i nadzor zasnovan na proceni rizika

Kako bi sistemi bezbednosti hrane i inspekcijskog nadzora u Srbiji bili usklađeni sa evropskim standardima, neophodno je sprovesti sveobuhvatnu harmonizaciju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU. To podrazumeva usklađivanje, ne samo krovnih zakona, već i podzakonskih akata i tehničkih standarda koji obezbeđuju pravnu izvesnost i predvidivost u primeni.

Ključno je jasno definisati institucionalni okvir – precizno utvrditi nadležnosti, mehanizme koordinacije i hijerarhiju između kontrolnih službi, uključujući ministarstva kao donosioce propisa, inspekcije i akreditovane laboratorije. Bez jasno uspostavljene institucionalizacije i normirane odgovornosti, propisi ostaju neefikasni. Uz to, dosledna primena procedura i kontinuirana edukacija inspektora neophodni su za jednakost u postupanju, pravnu sigurnost privrede i poverenje potrošača.

Paralelno je potrebno uspostaviti efikasan nadzor zasnovan na proceni rizika, kojim se raspoloživi resursi inspekcija usmeravaju na kontrolu proizvoda, subjekte i procese s najvećim potencijalnim opasnostima po bezbednost hrane.

Jednako važna je digitalizacija i integracija informacionih sistema, koja omogućava centralizovanu evidenciju, razmenu podataka u realnom vremenu i transparentnost u radu nadzornih organa.

regenerativnih praksi – očuvanje plodnosti zemljišta, smanjenje hemijskih sredstava, rotacija useva, agrošumarstvo i precizna poljoprivreda sa ciljem da se doprinese ne samo očuvanju prirodnih resursa, već i povećanju proizvodnje i dugoročnom smanjenju troškova.

Naš odbor aktivno predlaže rešenja za efikasniju harmonizaciju zakona kroz radne grupe. Proces je dug i složen, ali pokazuje postepeno usklađivanje s evropskim okvirima, dok privreda ipak traži brže i sistemska rešenja

Ove reforme nisu samo preduslov evropskih integracija, već i ključ za izgradnju modernog, transparentnog i održivog sistema bezbednosti hrane.

Nacionalna poljoprivredna politika suočava se s izazovom kako da uskladi razvoj sa ciljevima EU za održivi razvoj ruralnih područja, a da istovremeno odgovori na klimatske promene i zahteve tržišne konkurentnosti. Rešenje je snažnije uključivanje

Za to je potrebno delovati u dva pravca. Prvo, redefinisati sistem podsticaja i subvencija tako da nagrađuje održive modele, a ne samo obim proizvodnje. Drugo, razvijati obrazovne i savetodavne programe, jer prelazak na regenerativne metode zahteva znanje, tehnološku podršku i promenu prakse. Integracija sa EU fondovima i politikama – pre svega Zajedničkom poljoprivrednom politikom i Evropskim zelenim dogovorom – otvara mogućnosti za finansijsku podršku i veću konkurentnost. Dosledno sprovođenje ovih reformi moglo bi učiniti Srbiju primerom kako poljoprivreda, ekologija i ekonomski razvoj mogu biti integrisani u jedinstvenu strategiju za dugoročnu održivost ruralnih zajednica. Iako je vidljiv napredak i dalje skroman, postoje signali da Vlada preduzima korake u pravom smeru. U pripremi su novi Zakon o bezbednosti hrane i Zakona o službenim kontrolama, koji bi trebalo da donesu veću usklađenost sa EU standardima i dosledniju primenu procedura. Istovremeno, formirana je i radna grupa za regenerativnu poljoprivredu, čime se otvara prostor za integraciju održivih praksi u nacionalnu politiku.

KOPREDSEDNIK ODBORA ZA BORBU PROTIV

NEDOZVOLJENE

TRGOVINE I HRANU SAVETA STRANIH INVESTITORA

(BRITISH AMERICAN TOBACCO VRANJE AD VRANJE)

Pomaci vidljivi, potreban kontinuiran napredak

Činjenica da siva ekonomija godišnje dostiže oko 15 milijardi evra jasno pokazuje da borba protiv ovog problema mora ostati jedan od ključnih prioriteta države

Program za suzbijanje sive ekonomije uključuje sistemske mere javnih politika za postizanje tri prioritetna cilja – (1) jačanje kapaciteta inspekcija i prekršajnih sudova, (2) unapređenje postupka poreskog nadzora i prijave i (3) fiskalno i administrativno rasterećenje legalnog poslovanja.

Jedan od elemenata koji postiže merljive i vidljive rezultate je e-Inspektor, kroz koji je 38 inspekcija tokom godine izvršilo skoro 50.000 nadzora. Ipak, šest godina nakon puštanja u rad, e-Inspektor uvezuje inspekcije na republičkom, ali ne i na pokrajinskom i lokalnom nivou.

Sistemi e-faktura i e-fiskalizacija značajno su smanjili obim sive ekonomije, čemu će doprineti i uvođenje e-akciza i e-otpremnica. Track and trace modul za praćenje kretanja cigareta i nesagorevajućeg duvana kroz čitav lanac distribucije povećaće transparentnost prometa.

Iako su određeni pomaci vidljivi iz godine u godinu, tempo sprovođenja određenih mera se mora ubrzati, posebno u segmentima koji zahtevaju međuresornu saradnju i doslednu primenu zakona.

Uspostavljanje sveobuhvatnog javnog elektronskog registra i portala parafiskalnih nameta, kao i omogućavanje elektronskog plaćanja svih taksi i naknada, neophodno je u cilju veće transparentnosti uslova poslovanja i destimulisanja aktivnosti nelegalne trgovine.

Za suzbijanje sive ekonomije ključno je uvesti efikasniji sistem kažnjavanja nelegalne trgovine kroz bolju saradnju kontrolnih organa i sudova, specijalizaciju sudija i praćenje rada prekršajnih sudova

Alarmantno stanje u inspekcijskim službama Srbije ogleda se u nepovoljnoj starosnoj strukturi i nedovoljnom broju inspektora. Prema ranijim procenama, potrebno je 3.600, dok je trenutno zaposleno 2.200 inspektora. Shodno tome, aktivnosti na obezbeđenju adekvatnog broja novih inspektora i neophodne opreme treba da bude na vrhu prioriteta. Nedozvoljena trgovina se u velikoj meri premestila na nedovoljno regulisano područje - internet. Pravilno tretiranje ove oblasti zahteva saradnju i veće kapacitete MUP-a i Tužilaštva za visoko-tehnološki kriminal.

Sistem izveštavanja o rezultatima implementacije usvojenih hodograma za kontrolu nedozvoljene trgovine robama koje su najčešće predmet nedozvoljene trgovine (akcizni proizvodi – duvan, kafa, bazna ulja, nafta, alkoholni proizvodi, kao i tekstil) u određenim sektorima nije finalizovan, a zainteresovane strane nemaju podatke o ostvarenim rezultatima kontrola.

Privrednici okupljeni u FIC-u nastaviće sa aktivnim doprinosom borbi protiv nedozvoljene trgovine kroz predloge za unapređenje regulatornog okvira i njegove pune implementacije, ali i konkretne projekte na poboljšanju stanja u nadležnim institucijama i zajedničkim akcijama kojima se širi svest o negativnim efektima ovog fenomena koji jednako pogađaju kako privatni sektor, tako i državu i gradjane. Članice Saveta u potpunosti podržavaju i prepoznaju napore koje državni organi ulažu u borbi protiv sive ekonomije te će u narednom periodu, kao i do sada, ostati pouzdan partner, ali i oslonac svim nadležnim institucijama u formiranju što stabilnijeg i transparentnijeg poslovnog okruženja.

5G mreža temelj za razvoj AI

Fokus na primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, poljoprivredi, obrazovanju, biotehnologiji i sajber bezbednosti stvara nove prilike za razvoj javnog i privatnog sektora

Nova Strategija za razvoj veštačke inteligencije u Srbiji za period 2025–2030. predstavlja snažan iskorak ka pozicioniranju Srbije kao regionalnog lidera u digitalnoj transformaciji. Ohrabruje što su jasno identifikovane ključne oblasti primene veštačke inteligencije – zdravstvo, poljoprivreda, obrazovanje, biotehnologija i sajber bezbednost – što otvara konkretne prilike za razvoj privatnog i javnog sektora. Pohvaljujemo i fokus na tehničku infrastrukturu, uključujući širenje kapaciteta superkompjutera i Nacionalne pla tforme za veštačku inteligenciju, kao i kontinuiranu digitalizaciju javne uprave uz zapažen doprinos Kancelarije za IT i eUpravu. Obrazovanje zauzima centralno mesto u Strategiji, što je od presudnog značaja za izgradnju domaćih kadrova. Ipak, imajući u vidu veliki broj obuhvaćenih oblasti, u narednim godinama biće važno definisati jasne prioritete i fokusirati resurse na njihovu realizaciju.

Savet stranih investitora, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetom u Beogradu, izradio je studiju koja daje preporuke za usklađivanje propisa o nejonizujućim emisijama sa međunarodnim standardima, čime se stvara osnov za razvoj mreža nove generacije

Uvođenje 5G mreže predstavlja temelj za novu fazu razvoja veštačke inteligencije. Brzi prenos podataka, niska latencija i podrška za masovne uređaje omogućiće primenu VI u realnom vremenu, posebno u oblastima koje Strategija prepoznaje kao prioritetne. U toku je postupak javnog nadmetanja za dodelu radio-frekvencija, za koji očekujemo da bude završen do kraja godine. Nakon toga, mobilni operatori planiraju komercijalno puštanje 5G usluga, koje će korisnicima doneti novi kvalitet, a istovremeno rasteretiti postojeći saobraćaj u mreži. Ova tehnološka

nadogradnja biće snažan podsticaj za ubrzan razvoj VI, IoT rešenja i digitalne ekonomije u celini. Da bi mreže nove generacije postale realnost, potrebno je prilagoditi i propise u drugim oblastima poput propisa iz domena zaštite životne sredine koje treba uskladiti sa najboljim praksama EU. Savet stranih investitora, u saradnji sa Elektrotehničkim fakultetetom u Beogradu, uspešno je realizovao projekat izrade naučne studije koja ima za cilj da na osnovu najviših međunarodnih standarda i konkretnih merenja elektromagnetnog polja na terenu, da optimalne preporuke u domenu propisa o nejonizujućim emisijama.

Odbor za telekomunikacije i digitalnu ekonomiju ocenjuje saradnju sa nadležnim institucijama kao izuzetno dobru. Ministarstvo informisanja i telekomunikacija i RATEL posebno se izdvajaju kao dobri partneri po otvorenom dijalogu, efikasnoj razmeni informacija i spremnosti da uvaže stavove privrede. Prilikom donošenja propisa, javne konsultacije se redovno organizuju i predstavljaju važan kanal za zajedničko oblikovanje realnih i održivih rešenja, što doprinosi predvidivosti i jačanju regulatornog okvira.

ODBORA ZA LJUDSKE RESURSE SAVETA STRANIH INVESTITORA (KARANOVIĆ&PARTNERS O.A.D.)

Novi oblici rada, stari propisi

Savet stranih investitora ponudiće podršku izradi novog seta zakona u oblasti rada, u slučaju najavljenih izmena, koristeći svoje znanje i iskustvo

Regulatorni okvir od značaja za oblast rada već niz godina čeka na svoj dalji razvoj. Predlozi za njegovo unapređenje izneti u Beloj knjizi su brojni, formulisani prvenstveno na osnovu iskustava članica Odbora za ljudske resurse u primeni propisa. Ipak, Odbor posebno ističe potrebu i značaj donošenja Zakona o radnoj praksi – iako je nacrt izrađen još 2023. godine, a javna rasprava završena iste godine, usvajanje propisa do danas nije realizovano.

Ovaj zakon bi trebalo da sistematski uredi oblast radnih praksi, koje predstavljaju sve atraktivniji oblik angažovanja mladih kadrova. Imajući u vidu benefite ovog vida angažovanja za kompanije i praktikante, kao i potrebu da se otklone postojeće pravne praznine koje mogu dovesti do spornih pitanja i zloupotreba, donošenje ovog zakona značajno bi unapredilo pravnu sigurnost i zaštitu aktera na tržištu rada. To bi se postiglo preciznim normiranjem ključnih pitanja, poput forme i sadržine ugovora o radnoj praksi, maksimalnog trajanja angažovanja, prava na naknadu, kao i pitanja bezbednosti i zaštite zdravlja na radu.

poboljšanju uslova rada i pripremi Republike Srbije za učešće u EURES-u”. Kao jedan od ključnih ciljeva ovog projekta najavljeno je usaglašavanje radnopravnog zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, kroz izradu seta zakona, uključujući Zakon o radu i, već pomenuti, Zakon o radnoj praksi. Projekat bi trebalo da prođe kroz nekoliko faza do kraja 2026. godine, a Savet stranih investitora će ponuditi svoje znanje i iskustvo u procesu konsultacija tokom zakonskih izmena.

Odbor ističe potrebu za usvajanjem Zakona o radnoj praksi, koji bi konačno uredio ovu oblast i povećao pravnu sigurnost na tržištu rada

Pored toga, savremeno tržište rada već nekoliko godina karakterišu fleksibilne forme angažovanja – poput rada na daljinu, hibridnog režima rada i sličnih modela. Međutim, čini se da važeći propisi koji uređuju oblast rada i zapošljavanja i dalje ostaju, barem delimično, u raskoraku sa razvojem prakse, što može destimulisati fleksibilnost i usporiti poslovne procese. Stoga je celishodno razmotriti njihovo dalje unapređenje i usklađivanje sa savremenim potrebama i trendovima u ovoj oblasti.

Što se tiče budućih izmena Zakona o radu, poznato je da je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja objavilo otvaranje Tvining projekta „Podrška

Odbor za ljudske resurse već niz godina ukazuje na potrebu izmene i usaglašavanja propisa, kako bi dig italizacija mogla da doživi punu primenu i u radnopravnoj materiji. U tom smislu, pozdravljamo dalju integraciju digitalizacije u oblast rada, kroz najavljeno uvođenje sistema elektronskog bolovanja, koji bi trebalo da poveže poslodavce, lekare i Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Ostaje da se vidi da li će novi sistem, nakon pilot faze, biti u potpunosti implementiran i kakve će efekte doneti. Posebnu pažnju poslodavaca privlači njegov potencijalni uticaj na sprečavanje zloupotreba bolovanja – problema koji ne proizlazi iz nedostatka mehanizama kontrole, već iz načina odobravanja bolovanja u praksi, posebno na primarnom nivou zdravstvene zaštite i iz sudske prakse koja otežava sankcionisanje zloupotreba.

ODBORA ZA FINANSIJSKE USLUGE SAVETA STRANIH INVESTITORA (BANCA INTESA A.D. BEOGRAD)

Pametno upravljanje rizicima

Kao odgovor na globalnu krizu i rastuće finansijske rizike, Odbor namerava da, u saradnji s Vladom Srbije i Narodnom bankom Srbije, pruži podršku razvoju naprednih hedžing rešenja i alata za zaštitu tržišnih učesnika

Odbor za finansijska tržišta je u prethodnom periodu u okrilju FIC-a pokrenuo neke od ključnih razvojnih inicijativa na tržištu kapitala Srbije. Značajno je unapređeno domaće tržište kor porativnih obveznica, što predstavlja veliki kvalitativni pomak u odnosu na nizak nivo izdavanja obveznica u prethodnom periodu, a čime su stvoreni potpuno novi izvori dugoročnog finansiranja za domaće kompanije. Uspostavljen je i modernizovan regulatorni okvir u oblasti finansijskih derivata čime je kompanijama pružena paleta funkcionalnih alate za efikasno upravljanje poslovnim rizicima. Pojednostavljene su brojne procedure, čime je olakšano poslovanje finansijskim institucijama. Dijalog sa Narodnom bankom Srbije i Vladom bio je izuzetno konstruktivan i plodonosan, a ovi uspešni reformski napori su dodatno ojačali poverenje investitora i ukupnu likvidnost domaćeg tržišta.

U narednom periodu, Odbor će se fokusirati na upravljanje izazovima globalne geopolitičke neizvesnosti, pri čemu je prepoznato da će pružanje naprednijih hedžing rešenja za zaštitu od finansijsk ih rizika dobiti još više na značaju. U uslovima stalne i brzo nastajuće poslovne neizvesnosti, neophodno je razviti efikasnije alate za pravovremenu analizu kompleksnih tržišnih kretanja. Takvi instrumenti pomažu firmama da adekvatno upravljaju rastućim geopolitičkim i ekonomskim rizicima, te će saradnja sa Vladom Republike Srbije i Narodnom bankom biće dodatno intenzivirana. Postojeći regulatorni okviri zahtevaju kontinuirano i agilno prilagođavanje novoj ekonomskoj realnosti. Dalje usklađivanje sa finansijskim standardima Evropske unije ostaje od ključnog značaja. To je preduslov za potpunu integra-

Odbor za finansijske usluge pokrenuo je ključne reforme koje su unapredile tržište kapitala, otvorile nove izvore finansiranja i ojačale poverenje investitora kroz modernizaciju propisa i uspešnu saradnju sa institucijama

ciju našeg tržišta u jedinstveni evropski prostor, a primarni cilj ostaje postizanje veće otpornosti finansijskog sektora u celini. Poseban fokus će biti usmeren na integraciju principa održivog (ESG) finansiranja, pri čemu razvoj domaćih talenata u finansijama biće ključan za dugoročnu konk urentnost sektora. Digitalizacija fundamentalno modernizuje pružanje finansijskih usluga i celokupno poslovanje finansijskih institucija. Ona istovremeno promoviše stvaranje zna tno održivijeg i odgovornijeg korporativnog poslovnog profila. Uvođenje digitalnih rešenja takođe povećava dostupnost finansijskih usluga širem krugu korisnika. Ubrzana primena veštačke inteligencije (AI) nudi potencijal za neviđenu poslo vnu efikasnost. To otvara vrata za potpuno personalizovane usluge prilagođene potrebama svakog klijenta. Ipak, sa sobom nosi i značajne rizike po pitanju bezbednosti i privatnosti podataka. Budući zakon o veštačkoj inteligenciji koji se željno iščekuje u Srbiji moraće pažljivo da ur avnoteži podsticanje tehnoloških inovacija s jedne, i da osigura robustan etički okvir i efikasan bezbednosni nadzor, s druge strane.

ODBORA ZA FINANSIJSKE USLUGE

SAVETA STRANIH INVESTITORA (GENERALI OSIGURANJE SRBIJA A.D.O.)

Dijalogom do inkluzivnijeg finansijskog sektora

Modernizacija finansijskog sistema Srbije traži

dalju digitalizaciju i inovacije, usklađivanje sa EU standardima, jačanje finansijske pismenosti mladih i jače regionalno povezivanje

Uposlednjih nekoliko godina, finansijski sektor u Srbiji prolazi kroz dinamične promene, vođene regulatornim unapređenjima i sve većim potrebama tržišta. U tom kontekstu, napori Narodne banke Srbije da unapredi transparentnost i komunikaciju sa tržištem predstavljaju važan iskorak. Posebno su značajni mehanizmi kojima se obezbeđuje redovno informisanje javnosti i privrednih aktera o regulatornim inicijativama, što doprinosi stabilnosti i poverenju u sistem. Sledeći logičan korak bio bi dalje jačanje konsultativnih procesa sa privredom i institucionalizacija javnih rasprava, kako bi se obezbedilo da rešenja koja se uvode budu ne samo regulatorno utemeljena već i primenljiva u praksi.

M odernizacija finansijskog sistema Srbije zahteva strateški pristup u nekoliko pravaca. Digitalizacija i razvoj inovativnih finansijskih proizvoda ostaju prioritet, posebno u segmentu platnih usluga i elektronske identifikacije, gde postoji prostor za unapređenje interoperabilnosti i veće uključenje građana i privrede. Paralelno, važno je raditi na daljoj harmonizaciji regulatornog okvira sa praksama Evropske unije, što će doprineti sigurnosti i predvidivosti poslovnog ambijenta. Jačanje finansijske pismenosti stanovništva, a posebno mladih ljudi, kroz partnerstva regulatora, banaka i osiguravajućih društava, takođe predstavlja ključni faktor održivog razvoja.

standarda u oblasti platnog prometa i osiguranja mogao bi značajno olakšati poslovanje kompanija koje posluju u više zemalja regiona.

Odbor je pokrenuo dijalog o digitalnoj transformaciji i nadzoru fintech-a, otvorio prostor za razvoj tržišta i nastavlja da radi na usklađivanju domaćeg finansijskog sektora sa modernim evropskim praksama

Regionalne integracije, poput inicijative Otvoreni Balkan, otvaraju mogućnost snažnijeg ekonomskog povezivanja. U tom kontekstu, fleksibilnije prilagođavanje deviznog režima i pojednostavljenje procedura u prekograničnim transakcijama doprinelo bi stvaranju ravnopravnih uslova poslovanja i povećanju konkurentnosti tržišta. Dodatno, razvoj jedinstvenih

I ove godine uspešno je održana konferencija o finansijskim uslugama FIC-a pod nazivom „Investicije u fokusu – globalni trendovi, lokalni odgovori“ (10. jun 2025), koja je okupila ključne aktere iz regulatornih institucija i finansijske industrije. Odbor je time još jednom potvrdio svoju ulogu glavnog partnera u dijalogu o razvoju tržišta. Tokom prethodne godine Odbor je inicirao dijalog sa regulatorima na t emu digitalne transformacije i adekvatnog nadzora novih finansijskih tehnologija. Kao rezultat, ot voren je prostor za dalji razvoj fintech tržišta u Srbiji, uz očuvanje stabilnosti sistema. U narednom periodu, Odbor će biti posvećen promociji inicija tiva koje će doprineti usklađivanju domaćeg tržišta sa najboljim evropskim praksama i stvaranju modernog, inkluzivnog i konkurentnog finansijskog sektora.

Naša vizija ostaje jasna – finansijski sistem Srbije treba da bude stabilan, predvidiv i usmeren ka inovacijama, sa regulatornim okvirom koji podstiče rast privrede i istovremeno štiti interese potrošača. To je zajednički zadatak svih aktera, a FIC će i dalje biti pouzdan partner u tom procesu.

SAVETA STRANIH INVESTITORA (SOG LAW FIRM IN COOPERATION WITH KINSTELLAR)

Efikasne procedure za održiv rast

Česte izmene zakona i donošenje posebnih propisa za pojedinačne projekte kratkoročno olakšavaju realizaciju strateških investicija, ali dugoročno narušavaju položaj ostalih investitora i ne daju rešenja potrebna za razvoj konkurentnog tržišta

Tokom 2024. godine Srbija je beležila više stranih investicija nego neke od zemalja centralno-istočne Evrope, poput Mađarske. U 2025. godini ovaj trend nije nastavljen, ali se može zaključiti da tržište nekretnina u Srbiji ostaje i dalje privlačna oblast za investiranje. Pored tradicionalnih komercijalnih i stambenih objekata, sve veće interesovanje se beleži u pogledu hotelijerskih sadržaja, ali i savremenih objekata za industrije koje koriste napredne tehnologije, kao što su data centri ili eko-industrijski parkovi.

Kada govorimo o izazovima sa kojima se investitori suočavaju kada ulažu u izgradnju i nepokretnosti u Srbiji, često imamo utisak da govorimo istim poslovnim jezikom, ali da kada se dođe na teren prava i primene zakona, tu postoje teškoće u međusobnom razumevanju. Investitori mogu da prihvate tržišne rizike i razumeju da postupak dobijanja dozvola traje određeno vreme, ali ono što predstavlja problem jesu nejasni ili neizvesni postupci – primera radi ukoliko se ne zna koliko će trajati neki postupak pred organom uprave, koju sve dodatnu dokumentaciju javni beležnik može tražiti za sprovođenje transakcije ili koje se sve primedbe investitori mogu dobiti na projektnu dokumentaciju od strane nadležnog organa u postupku dobijanja građevinske dozvole.

ne tretiraju na pravi način stvarne potrebe poslovne zajednice. Iako je razumljiva namera da se omogući realizacija projekata koji su od strateškog značaja za Republiku Srbiju, takve intervencije na duži rok slabe poziciju ostalih investitora na tržištu koji bi trebalo da su pokretač rasta i diversifikacije ponude.

Digitalizacija katastra, objedinjena procedura za građevinske dozvole, te uvođenje e-servisa za energetske dozvole i studije o proceni uticaja na životnu sredinu pokazali su se kao najuspešniji koraci u unapređenju investicione klime

Česte promene zakona i donošenje lex specialis-a za pojedinačne projekte su primeri intervencija koji

Povremena podrška države strateškim projektima može da proizvede trenutni momentum razvoja građevinskog sektora, ali samo efikasne i predvidive procedure mogu da budu osnova za održiv i dugoročan rast. Zato je cilj da se oba ova pristupa što je moguće više približe, čime bi svi učesnici na tržištu dobili istu pažnju i isti stepen pravne sigurnosti. U pogledu daljih unapređenja, tu bi manji akcenat trebalo da bude na novim izmenama važećih zakona koji se aktivno primenjuju, a više bi pažnje trebalo posvetiti unapređenju kapaciteta organa nadležnih za izdavanje dozvola za izgradnju i ulaganje u koordinaciju njihovog rada sa drugim imaocima javnih ovlašćenja kako bi sprovođenje postupaka koji su povezani sa pribavljanjem dozvola za građenje bilo što efikasnije, sa predvidivim zahtevima i periodom trajanja.

PRAVNOG ODBORA SAVETA STRANIH INVESTITORA (NEZAVISNI ADVOKAT U SARADNJI SA PwC)

Unapređenje ESG kroz dijalog

Vlada Srbije mora da uspostavi snažan okvir za usklađivanje sa ESG standardima i redovno predlaže ažuriranje, izmenu i dopunu zakona na osnovu javnih konsultacija i međunarodnih normi, kako bi ojačala poverenje investitora i privukla strana ulaganja

Srbija je u proteklih nekoliko godina ostvarila značajan napredak u usklađivanju svog pravnog sistema sa standardima Evropske unije. To je ključni korak na njenom putu ka članstvu u EU, budući da je harmonizacija propisa preduslov za integraciju. U prethodnom periodu sprovedene su brojne reforme u različitim oblastima – od prava konkurencije i trgovine, do zaštite životne sredine – kako bi bili ispunjeni zahtevi evropske regulative. Ovi zakoni imaju za cilj podsticanje konkurentnog tržišnog okruženja, koje je presudno za privlačenje stranih investicija. Srbija je istovremeno napredovala i u reformi pravosuđa, s ciljem povećanja efikasnosti i transparentnosti.

Ipak, izazovi ostaju. Iako se zakoni modernizuju, njihova primena i sprovođenje i dalje predstavljaju proces u razvoju. Dosledna posvećenost reformama nužna je da bi se postiglo puno usklađivanje sa standardima EU, uključujući i integraciju ESG principa u srpsko zakonodavstvo. To je neophodno ne samo radi ispunjavanja očekivanja EU, već i kao preduslov za održivi razvoj zemlje.

Pravni odbor FIC-a aktivno doprinosi reformama zakonodavstva koje unapređuju investicionu klimu u Srbiji, radeći na pojednostavljivanju regulative i prevazilaženju birokratskih prepreka

Pravni odbor Saveta stranih investitora (FIC) ima aktivnu ulogu u pokretanju reformi koje doprinose unapređenju poslo vnog ambijenta. Jedna od njegovih ključnih inicijativa odnosi se na zalaganje za pojednostavljene regulatorne procedure. U dijalogu sa srpskim institucijama i međunarodnim telima, odbor nastoji da identifikuje i predloži rešenja za birokratske prepreke koje ometaju ulaganja.

U maju je FIC organizovao panel „Pogled na ESG –Izazovi povezani sa EU Omnibus paketom“, na kojem su govorili Nemanja Tomić (ProCredit Bank), Beata Fridrich (MK Group) i Nebojša Lukač (PwC Srbija i predsednik pravnog odbora FIC-a). Razmatrani su ključni aspekti primene ESG standarda, uključujući

lance snabdevanja, nefinansijsko izveštavanje, razvoj strategija i due diligence proces. Za uspešnu implementaciju ESG standarda neophodno je da se pažljivo oblikuju zakoni koji obuhvataju zaštitu životne sredine, društvenu odgovornost i korporativno upravljanje. Takav sveobuhvatan pristup stvoriće održivo poslovno okruženje i dodatno povećati konkurentnost i privlačnost Srbije za strane investitore. Vlada RS bi takođe trebalo da sprovede detaljnu analizu postojećih zakona i identifikuje oblasti koje zahtevaju usklađivanje sa evropskim ESG standardima. Uključivanje relevantnih partnera u ovaj proces može olakšati tranziciju. Podjednako je važno ulaganje u izgradnju kapaciteta regulatornih tela i privrednih subjekata. Programi obuka o ESG usklađenosti i najboljim pr aksama u oblasti održivosti pomoći će srpskim kompanijama da razumeju i ispune nove zakonske obaveze. Povećanje javne svesti o značaju ESG standarda kroz kampanje može doneti širu društvenu podršku. Aktivno uključivanje svih zainteresovanih strana – uključujući privredu i civilni sektor – u zakonodavni proces garantuje da će regulativa odgovarati realnim izazovima.

KOMENTAR

Inovativni lekovi su isplativa investicija

Uvođenje novih lekova mora ostati praksa, jer upravo tu počinje savremena i efikasna zdravstvena zaštita koja pacijentima pruža bolje ishode lečenja, a sistemu donosi dugoročnu održivost

Uposlednjih nekoliko godina, Srbija je zabeležila vidljiv napredak u dostupnosti inovativnih lekova, koji su važni ne samo zato što poboljšavaju ishode lečenja i kvalitet života pacijenata, već i zato što često omogućavaju terapiju za bolesti koje ranije nisu imale dostupnu terapiju. Taj trend je bio ohrabrujući i pokazao je spremnost zdravstvenog sistema Srbije da ide u korak sa zdravstvenim sistemima najrazvijenijih zemalja. Imajući u vidu potrebe pacijenata i dinamičan razvoj farmaceutskih inovacija na globalnom nivou, nadamo se da će se taj trend nastaviti i dodatno ubrzati, jer dostupnost inovativnih lekova u Srbiji još uvek nije na nivou zemalja članica EU. Neophodno je da se unapredi sistem evaluacije, planiranja i finansiranja novih terapija, uz jasno definisane vremenske rokove za odlučivanje i transparentne procese, kako bi se pacijentima omogućila pravovremena dostupnost savremenih lekova.

resursa, ali se i smanjuju nepotrebni troškovi. Podaci su osnova za donošenje dugoročnih odluka. U tom smislu, digitalizacija omogućava bolju dostupnost informacija lekarima i donosiocima odluka, koji na osnovu preciznih i strukturiranih podataka mogu da planiraju resurse, razvijaju zdravstvene politike i definišu prioritete na održiv način.

Posebno smo ponosni na panel održan na Beogradskom ekonomskom forumu, gde su članovi Odbora zajedno s predstavnicima državnih institucija pokazali spremnost za zajednički rad na unapređenju zdravstvenog sistema

Budžet za inovativne lekove predstavlja isplativu investiciju, jer pravovremeno uvođenje savremenih terapija smanjuje troškove zdravstvenog sistema, a istovremeno unapređuje kvalitet zdravstvene zaštite i zdravlje građana. Digitalizacija zdravstvenog sistema predstavlja jedan od ključnih preduslova za unapređenje efikasnosti, transparentnosti i dostupnosti zdravstvene zaštite. Među najznačajnijim pomacima u Srbiji svakako je razvoj e-kartona, na čemu Ministarstvo zdravlja aktivno radi. To je strateški važan projekat koji omogućava povezivanje podataka o pacijentima, čime se obezbeđuje kvalitetnija i brža obrada, racionalnija upotreba

Digitalizacija je posebno važna u oblastima koje zahtevaju individualizovan pristup i efikasnu koordinaciju, kao što su retke bolesti i program vantelesne oplodnje. U tim oblastima, digitalna rešenja mogu doprineti boljoj evidenciji, upotrebi i efikasnosti terapijskih opcija, kao i opravdanosti uloženih sredstava.

Naš Odbor okuplja velike inovativne i generičke farmaceutske kompanije, veledrogerije i druge ključne akt ere u oblasti zdravstva. Upravo ta raznolikost članova omogućava nam jedinstveni uvid u funkcionisanje zdravstvenog sistema u celini. Takva sveobuhvatna perspektiva daje dodatnu vrednost za unapređenje saradnje sa državnim institucijama, jer možemo da ponudimo konkretna, dobro utemeljena rešenja za unapređenje sistema. Posebno smo ponosni na panel koji smo organizovali u okviru Beogradskog ekonomskog foruma, na kojem su učestvovali eminentni predstavnici Odbora – direktori vodećih kompanija članova – zajedno sa predstavnikom državnih institucija. Time smo pok azali našu otvorenost za dijalog i spremnost da zajedno radimo na unapređenju zdravstvenog sistema.

(PHILIP MORRIS SERVICES D.O.O. BEOGRAD)

Poreski podsticaji za investitore

Predvidiva poreska politika uz pravovremene konsultacije sa privredom je imperativ za efikasno sprovođenje poreske reforme i digitalizacije

Poreski odbor FIC-a prati usklađenost poreskog zakonodavstva Srbije sa EU standardima, primenu postojećih zakona i njihov uticaj na poslovanje članica. Srbija učestvuje u globalnim inicijativama protiv izbegavanja ili utaje poreza kroz OECD BEPS (Base Erosion and Profit Shifting) okvir, uključujući „Country by Country Reporting“, k ao i primenom “MLI” (Multilateral Instruments) za sprečavanje dvostrukog oporezivanja. Međutim, još nije razmatrana primena OECD Pillar 2 inicijative o globalnom minimalnom porezu od 15%, što može uticati na konkurentnost poreskih podsticaja za strane investitore. Poreski odbor je predložio Ministarstvu finansija da pravovremeno i transparentno komunicira planove u vezi sa ovom inicijativom. U skladu sa EU praksom I preporukama, Poreska uprava sprovodi digitalizaciju poreskog sistema radi veće transparentnosti i efikasnosti. Uveden je sistem e-faktura, koji se i dalje usavršava I naš Poreski odbor je dostavio predloge za poboljšanja, od kojih su mnogi usvojeni. Tokom 2025. planirano je uvođenje e-akcizne markice i e-otpremnice, ali postoje nejasnoće u zakonskom okviru, naročito vezano za e-otpremnice. Poreski odbor priprema Pozicioni papir sa konkretnim predlozima i pita -

njima članica i nadamo se pozitivnoj saradnji sa Ministarstvom finansija.

Poreski odbor priprema

Pozicioni papir za predlozima za unapređenje procesa uvođenja e-akcizne markice i e-otpremnice, i očekuje saradnju sa Ministarstvom finansija po ovom pitanju

Pored indirektnih poreza (PDV, akciza i carina), koji se usklađuju sa potrebama primene digitalizacije, potrebna su dodatna unapređenja poreske politike, posebno u oblasti poreza na dohodak g rađana, poreza na imovinu i parafiskalnih nameta, kako bi se otklonili nedostaci koji su već godinama poznati, ali izostaje njihovo sistemsko rešavanje. Delimična adresiranja da se zadovolje kratkoročne potr ebe dovode do nedostataka horizontalne I vertikalne poreske pravičnosti koja sve više dolazi do izražaja i otežava poslovanje.

Neke od ključnih preporuka Poreskog odbora jesu vođenje predvidive poreske politike uz konsultacije sa privredom, pojednostavljenje i jasno tumač enje propisa, smanjenje fiskalnog opterećenja i parafiskalnih nameta kroz transparentan registar, jačanje kapaciteta i komunikacije Poreske uprave, kao i sprovođenje odlučnih mera protiv sive ekonomije radi bolje naplate poreza. Poreski odbor će nastaviti da se zalaže za nastavak dialoga I unapređenje poreske regulative I prakse.

Otkrivanje turističkog potencijala Srbije

Stavljanjem prioriteta na snažnije upravljanje destinacijama, modernu infrastrukturu i predvidiv regulatorni okvir, Srbija može da transformiše svoj turistički sektor u otporan, konkurentan i održiv pokretač ekonomskog rasta

Vlada Srbije može dodatno da osnaži savremen, destinacijski pristup upravljanju turizmom prelaskom sa promocije pojedinačnih atrakcija na izgradnju potpuno integrisanih destinacija koje povezuju prirodne, kulturne i infrastrukturne resurse u koherentna iskustva za posetioce. Da bi se to postiglo, neophodno je fokusirati se na tri prioriteta. Prvo, uspostavljanje organizacija za upravljanje destinacijama (DMO) koje okupljaju opštine, privatne investitore, kulturne institucije i lokalne zajednice oko zajedničke strategije. Drugo, modernizacija infrastrukture koja podržava turizam –saobraćajnih koridora, digitalne povezanosti i održivih komunalnih sistema – u skladu sa standardima EU. Treće, unapređenje predvidivosti regulatornog okvira, kako je istaknuto u „Beloj knjizi” 2024. Za investitore u hotelijerstvo iznenadne regulatorne promene stvaraju nesigurnost koja usporava projekte. Dugoročna konkurentnost zahteva ne samo investicione podsticaje, već i stabilno i transparentno okruženje koje omogućava privatnom sektoru da planira s poverenjem. Promocija turizma mora biti usmerenija na strategiju i zasnovana na podacima. Srbiji je potrebna jedinstvena nacionalna brend platforma koja jasno komunicira njen identitet kao autentične, bezbedne i dostupne destinacije. Kampanje bi trebalo da pređu sa opštih poruka na segmentirane narative – promovišući vinske regione putnicima koji žele gurmanska iskustva, banje i wellness centre kroz zdravstveni turizam, kao i dinamičnu urbanu kulturu mlađoj publici. Primena napredne analitike i digitalnih platformi može obezbediti veću preciznost u dosezanju ciljnih tržišta. Istovremeno, jače učešće na globalnom turističkom tržištu i partnerstva sa međunarodnim turoperatorima značajno bi povećali vidljivost Srbije. Kada je reč o konkretnim preporukama, T&H Komitet FIC-a identifikovao je nekoliko prioriteta. Usvajanje

Odbor za turizam i ugostiteljstvo FIC-a naglašava značaj jasne strategije, pojednostavljenih procedura, pravičnog oporezivanja i razvoja kvalifikovane radne snage kao ključnih elemenata jačanja konkurentnosti turizma Srbije

sveobuhvatnog strateškog okvira – uključujući Strategiju razvoja turizma i Strateški marketinški plan za turizam Srbije do 2030. godine – obezbediće dugoročnu predvidivost, uskladiti Srbiju sa globalnim turističkim trendovima i značajno ojačati međunarodnu poziciju zemlje. Podjednako važna, kao i u drugim privrednim sektorima, jeste potreba za pojednostavljivanjem, modernizacijom i digitalizacijom postupaka izdavanja licenci, dozvola i inspekcija. Digitalizacija bi smanjila troškove, povećala transparentnost, umanjila sivu ekonomiju i smanjila rizike od korupcije, čineći Srbiju privlačnijom destinacijom za investicije. Komitet takođe poziva na racionalizaciju poreza i parafiskalnih nameta u skladu sa regionalnim praksama. Danas nepredvidivi i fragmentisani nameti obeshrabruju ulaganja i umanjuju konkurentnost. Konačno, potrebno je dati prioritet razvoju radne snage kroz ciljane programe obuke, poreske podsticaje za usavršavanje i snažnije partnerstvo javnog i privatnog sektora sa univerzitetima i stručnim školama. Turizam je sektor zasnovan na ljudima, a kvalitet usluge neraskidivo je povezan sa znanjima i veštinama zaposlenih.

Od ograničenja ka pokretanju dugoročnog rasta

Reforme tržišta rada i dalje se svrstavaju među oblasti sa najnižom ocenom u „Beloj knjizi” Saveta stranih investitora. Imajući u vidu ključnu ulogu ljudskog kapitala u omogućavanju snažnijeg i održivijeg rasta, preporuke Saveta su od velikog značaja za dostizanje ovih ciljeva

Svetska banka je još 2019. godine u izveštaju „Nova agenda za privredni rast Srbije“ ukazala na potrebu sprovođenja reformi koje bi ubrzale privredni rast sa 3–4% na 6–7%, što se tada smatralo neophodnim tempom za dostizanje razvijenijih novih članica EU. Šest godina kasnije, ta transformacija je samo delimično ostvarena. Srbija i dalje beleži umerene stope rasta, dok ponuda radne snage ostaje jedan od glavnih strukturnih ograničavajućih faktora.

Iako je nezaposlenost doskora bila u opadanju, tome delimično doprinosi i smanjenje stanovništva i emigracija. Srbija godišnje gubi između 35.000 i 40.000 ljudi, od čega do 27.000 odlazi trajno, što dodatno produbljuje nedostatak radne snage.

Osnovni problemi identifikovani još 2019. i dalje su prisutni: niska produktivnost, nepodudarnost između ponude i tražnje veština i skromne zarade i dalje ograničavaju konkurentnost. Poslodavci u gotovo svim sektorima suočavaju se sa teškoćama u privlačenju i zadržavanju i visoko i niskokvalifikovanih radnika.

Vlada je ostvarila određeni napredak, naročito u oblasti obrazovanja – broj diplomaca u oblasti informacionih tehnologija je porastao, a stručno obrazovanje je prošireno. Takođe je pojednostavljeno zapošljavanje stranih radnika u sektorima sa hroničnim nedostatkom radne snage, kao što su ugostiteljstvo, transport i građevinarstvo. Broj radnih viza porastao je sa 23.662 u 2021. na gotovo 80.000 u 2024. godini.

Ipak, strani radnici ne mogu u potpunosti nadomestiti nedostatke, posebno u regijama

poput Vojvodine ili u visoko konkurentnim sektorima kao što je IT, uprkos širenju univerzitetskih programa i porastu broja upisanih studenata.

Povećanje minimalne zarade, pokušaj je da se odgovori na problem nedovoljno atraktivnih plata – ključnog uzroka odliva mozgova – u kontekstu globalnog usporavanja, istovremeno predstavlja dodatni pritisak na kompanije koje se već suočavaju sa rastućim troškovima i slabom konkurentnošću u izvozu. Šta je u ovakvim okolnostima moguće učiniti?

Iako je razvoj ljudskog kapitala proces koji daje rezultate u dužem roku, postoje i neposredni koraci koje država može da preduzme, a koje sugeriše „Bela knjiga”. Na primer, rešavanje problema rasprostranjenog neformalnog rada. Inspekcija rada i dalje je nedovoljno kadrovski i tehnički opremljena,

Reforme bi trebalo da omoguće digitalno vođenje radne dokumentacije, uvedu fleksibilne modele rada van sedišta poslodavca, pojednostave strukturu zarada i preciziraju osnove za prestanak radnog odnosa

naročito u sektorima sa niskim profitnim maržama, zbog čega brojni radnici ostaju nezaštićeni, konkurencija nelojalna, a javne finansije uskraćene za značajne prihode.

Već godinama se ističe značaj boljeg usklađivanja obrazovanja sa potrebama tržišta rada. Nakon početnog uspeha u razvoju stručnog obrazovanja, koji je bio plod saradnje između države, obrazovnih institucija i poslodavaca, ova praksa bi se mogla proširiti na druge aspekte obrazovanja što bi pomoglo bi da se smanji jaz u v eštinama i poboljša investiciona atraktivnost Srbije.

Potrebne su i teritorijalno ciljane mere kako bi se unapredila unutrašnja mobilnost i rešili problemi nedostatka radne snage, posebno u Vojvodini i drugim nedovoljno razvijenim oblastima u kojima ponuda radne snage ne prati ekonomski potencijal. Bez ciljanih podsticaja i dodatnih ulaganja, ove razlike će se produbljivati i dodatno narušavati izglede za održiv rast.

Reforma Zakona o radu predstavlja važnu priliku za sveobuhvatno unapređenje tržišta rada i u drugim aspektima. Savet stranih investitora, između ostalog, ukazuje na potrebu preciziranja pravnog okvira za radne prakse i obuke, kao i širenja programa podrške zapošljavanju u skladu sa realnim potrebama tržišta. Ovo bi zahtevalo i smanjenje poreskog opterećenja na zarade, regulisanje rada na daljinu, kao i promovisanje rada sa nepunim radnim vremenom i fleksibilnog angažovanja. Sve to su koraci ka tržištu rada koje je prilagodljivije i inkluzivnije.

RONALD SEELIGER

predsednik Saveta stranih investitora Srbije

POVERENJE INVESTITORA GRADI SE STABILNOŠĆU

Svaka preporuka Saveta stranih investitora, ukoliko bude usvojena, približila bi Srbiju standardima EU, podigla efikasnost i, što je najvažnije, ojačala poverenje biznisa u uslovima neizvesnosti

JORGOVANKA

TABAKOVIĆ

guverner NBS

DOMAĆA TRAŽNJA I INVESTICIJE

OSNOV RASTA

Iako domaća ekonomija pokazuje otpornost i solidan rast, globalna neizvesnost zahteva da budemo oprezni, spremni na brzo reagovanje i prilagođavanje, da bismo očuvali stabilnost i kontinuiran privredni rast

DUBRAVKA ÐEDOVIĆ HANDANOVIĆ

ministarka rudarstva i energetike u Vladi Srbije

ODGOVORNO PRISTUPAMO SVAKOM ASPEKTU REFORME

Rudarstvo i energetika predstavljaju jedan od najkompleksnijih, ali i najvažnijihsektora za razvoj zemlje. Verujemo da mere koje danas preduzimamo, kako u okviru samog sektora, tako i kroz proces evrointegracija, stvaraju snažnu osnovu za jačanje ukupnih privrednih potencijala Srbije

DRAGANA MARKOVIĆ

direktor Poreske uprave Srbije

ŽELJA DA SE KRENE U REFORME KLJUČ DUGOGODIŠNJEG USPEHA

Za izgradnju moderne i snažne Poreske uprave kakvu danas imamo jednako su bili važni procesi digitalizacije i automatizacije i odlučnost ljudi da te promene sprovedu. Da nije bilo ljudskog faktora, ne bi bilo bi ovakvog uspeha

NICOLA PONTARA

direktor Kancelarije

Svetske banke za Srbiju

NEISKORIŠĆENI POTENCIJALI

Za Srbiju postoji mnogo prilika da unapredi stopu rasta BDP-a uprkos rastućim globalnim rizicima, koristeći unutrašnje potencijaleda pokrene otporniji i održiviji razvoj

MATTEO COLANGELI

direktor EBRD-a za Zapadni Balkan

PARTNERSTVO ZA NAPREDAK

Dalji napredak Srbije zavisi od jačeg privatnog investiranja, bolje korporativne uprave u javnim preduzećima, snažnije integracije malih i srednjih preduzeća u globalne lance vrednosti i ubrzane zelene tranzicije – a sve to su prioriteti koje EBRD snažno podržava

ANA

GOVEDARICA

potpredsednica Saveta stranih investitora (Roche)

POTREBNE SU NAM BRŽE PROMENE

Srbiji je potrebno ubrzanje reformi, a Savet stranih investitora spreman je da pruži podršku kreatorima javnih politika u tom procesu

DAMIEN SORRELL

šef regionalnog centra EIB-a za Zapadni Balkan

UPORNOST I POSVEĆENOST DAJU REZULTATE

Tokom više od četiri decenije, EIB Global je svedok kontinuiranog napretka Srbije u jačanju svojih kapaciteta za korišćenje EU fondova. Ovaj proces nije bio brz, ali su napori u poslednjim godinama dali konkretne rezultate

LEV RATNOVSKI

stalni predstavnik MMF-a za Republiku Srbiju

OD DOBROG UPRAVLJANJA DO ODRŽIVOG RASTA

Srbija bi trebalo da održi kontinuitet u svom uspešnom vođenju odgovorne ekonomske politike, ali i da ubrza reforme koje olakšavaju poslovanje. Time bi se podstakla produktivnost, privukli investitori koji donose veću dodatu vrednost i ohrabrila veća privatna ulaganja u zemlji

GORAN PEKEZ

potpredsednik Saveta stranih investitora (JTI)

DEGLOBALIZACIJA KAO PRILIKA

Deglobalizacija menja način investiranja, pa kompanije pored ekonomskih faktora sve više vrednuju otpornost i sigurnost, što za Srbiju predstavlja priliku da se pozicionira kao stabilan, tehnološki orijentisan i geostrateški važan investicioni centar

ALEKSANDAR LJUBIĆ

izvršni direktor Saveta stranih investitora

FIC OSTAJE PARTNER ZA REFORME

Sa novim rukovodstvom, FIC ostaje veran principima stručnosti, partnerstva i doslednosti, ali sa većom ambicijom da bude pokretač promena, pouzdan partner institucijama i glas investitora koji traže predvidivost, efikasnost i jednak tretman

DRAGAN PENEZIĆ

kopredsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine i hranu saveta stranih investitora (British American Tobacco Vranje ad Vranje)

POMACI VIDLJIVI, POTREBAN KONTINUIRAN NAPREDAK

Činjenica da siva ekonomija godišnje dostiže oko 15 milijardi evra jasno pokazuje da borba protiv ovog problema mora ostati jedan od ključnih prioriteta države

MILENA

JAKŠIĆ PAPAC

predsednica Odbora za ljudske resurse Saveta stranih investitora (Karanović&Partners o.a.d.)

NOVI OBLICI RADA, STARI PROPISI

Savet stranih investitora ponudiće podršku izradi novog seta zakona u oblasti rada, u slučaju najavljenih izmena, koristeći svoje znanje i iskustvo

DRAGANA STIKIĆ

kopredsednik Odbora za borbu protiv nedozvoljene trgovine i hranu (Nestlé Adriatic s d.o.o.)

PRIVREDA TRAŽI BRŽA REŠENJA

Efi kasan sistem bezbednosti hrane zahteva jasno defi nisan institucionalni okvir, doslednu primenu procedura, edukaciju inspektora i nadzor zasnovan na proceni rizika

DANIEL ŠUŠNJAR

predsednik Odbora za telekomunikacije i digitalnu ekonomiju Saveta stranih investitora (Yettel d.o.o.)

5G MREŽA TEMELJ

ZA RAZVOJ AI

Fokus na primenu veštačke inteligencije u zdravstvu, poljoprivredi, obrazovanju, biotehnologiji i sajber bezbednosti stvara nove prilike za razvoj javnog i privatnog sektora

DANILO MRVALJEVIĆ

kopredsednik Odbora za finansijske usluge Saveta stranih investitora (Banca intesa a.d. Beograd)

PAMETNO UPRAVLJANJE RIZICIMA

Kao odgovor na globalnu krizu i rastuće finansijske rizike, Odbor namerava da, u saradnju s Vladom Srbije i Narodnom bankom Srbije, pruži podršku razvoju naprednih hedžing rešenja i alata za zaštitu tržišnih učesnika

DUŠAN LALIĆ

kopredsednik Odbora za finansijske usluge Saveta stranih investitora (Generali osiguranje Srbija a.d.o.)

DIJALOGOM DO INKLUZIVNIJEG FINANSIJSKOG SEKTORA

Modernizacija fi nansijskog sistema Srbije traži dalju digitalizaciju i inovacije, usklađivanje sa EU standardima, jačanje fi nansijske pismenosti mladih i jače regionalno povezivanje

NEBOJŠA LUKAČ

predsednik pravnog Odbora Saveta stranih investitora (nezavisni advokat u saradnji sa PwC)

UNAPREÐENJE ESG

KROZ DIJALOG

Vlada Srbije mora da uspostavi snažan okvir za usklađivanje sa ESG standardima i redovno predlaže ažuriranje, izmenu i dopunu zakona na osnovu javnih konsultacija i međunarodnih normi, kako bi ojačala poverenje investitora i privukla strana ulaganja

VANJA KORAĆ

predsednica poreskog Odbora Saveta stranih investitora (Philip Morris Services d.o.o. Beograd)

PORESKI PODSTICAJI ZA INVESTITURE

Predvidiva poreska politika uz pravovremene konsultacije sa privredom je imperativ za efikasno sprovođenje poreske reforme i digitalizacije

MARIO KIJANOVIĆ

predsednik Odbora za infrastrukturu i građevinarstvo Saveta stranih investitora (Sog Law Firm in Cooperation With Kinstellar)

EFIKASNE PROCEDURE ZA ODRŽIV RAST

Česte izmene zakona i donošenje posebnih propisa za pojedinačne projekte kratkoročno olakšavaju realizaciju strateških investicija, ali dugoročno narušavaju položaj ostalih investitora i ne daju rešenja potrebna za razvoj konkurentnog tržišta

DANILO MIJUŠKOVIĆ

predsednik Odbora za farmaceutsku industriju Saveta stranih investitora (MERCK)

INOVATIVNI LEKOVI SU ISPLATIVA INVESTICIJA

Uvođenje novih lekova mora ostati praksa, jer upravo tu počinje savremena i efi kasnazdravstvena zaštita koja pacijentima pruža bolje ishode lečenja, a sistemu donosi dugoročnu održivost

ZAFIRIS LAMPADARIDIS

predsednik Odbora za turizam i ugostiteljstvo (Hyatt Regency Beograd)

OTKRIVANJE TURISTIČKOG POTENCIJALA SRBIJE

Stavljanjem prioriteta na snažnije upravljanje destinacijama, modernu infrastrukturu i predvidiv regulatorni okvir, Srbija može da transformiše svoj turistički sektor u otporan, konkurentan i održiv pokretač ekonomskog rasta

Predsednik Saveta:

RONALD SEELIGER, generalni direktor kompanije Hemofarm

Potpredsednica Saveta:

ANA GOVEDARICA, generalna direktorka kompanije Roche

Potpredsednik Saveta:

GORAN PEKEZ, direktor korporativnih poslova i komunikacija kompanije JTI

Članovi:

JUDIT KINGA ALBERS, generalna direktorka kompanije A1 Srbija

SLOBODAN SRDANOVIĆ, operativni direktor kompanije Alma Quattro

SINIŠA DANIČIĆ, generalni direktor kompanije Atlantic Grand

MATTEO COLANGELI, regionalni direktor EBRD-a za Zapadni Balkan

DAMIEN SORRELL, šef Regionalnog centra Evropske investicione banke (EIB) za Zapadni Balkan

DAWID SOLD, generalni direktor kompanije G4S Secure Solutions

MARJANA DAVIDOVIĆ, generalna direktorka kompanije Nestlé Adriatik južni region (Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija)

ZORAN PETROVIĆ, predsednik Izvršnog odbora kompanije Raiffeisen banka

MARINKO UKROPINA, glavni predstavnik za Srbiju kopmpanije SICPA Holding SA Switzerland Lozana/ UMK Sustainable Smart Solutions osnivač i generalni direktor

MIKE MICHEL, generalni direktor kompanije Yettel

Foreign Investors Council Gospodar Jevremova 47, IV floor, 11000 Belgrade, Serbia

Telephone: 011 3281 958/965

E-mail: office@fic.org.rs Web: www.fic.org.rs

Foreign Investors Council

Odbor za borbu protiv nedozvoljene trgovine i hranu

Kopredsednik za borbu protiv nedozvoljene trgovine: DRAGAN PENEZIĆ, (British American Tobacco)

Kopredsednica za hranu: DRAGANA STIKIĆ, (Nestlé Adriatic S)

Odbor za finansijske usluge

Kopredsednik: DANILO MRVALJEVIĆ, (Banca Intesa)

Kopredsednik: DUŠAN LALIĆ, (Generali osiguranje)

Odbor za ljudske resurse

Predsednica: MILENA JAKŠIĆ PAPAC, (Karanović & Partners)

Potpredsednik: ĐORĐE MILOVANOVIĆ, (Yettel)

Odbor za infrastrukturu i građevinarstvo

Predsednik: MARIO KIJANOVIĆ, (SOG u saradnji sa Kinstellar)

Potpredsednica: TATJANA ISAKOV, NIS a.d. Novi Sad (Naftna industrija Srbije)

Pravni odbor

Predsednik: NEBOJŠA LUKAČ, (PricewaterhouseCoopers)

ALEKSANDAR LJUBIĆ, izvršni direktor; aleksandar.ljubic@fic.org.rs

RENATA PINDŽO, direktorka za komunikacije; renata.pindzo@fic.org.rs

JELENA LAZAREVIĆ, direktorka za pravne poslove; jelena.lazarevic@fic.org.rs

Potpredsednica: DUBRAVKA KOSIĆ, (K&F Advokati)

Odbor za farmaceutsku industriju

Predsednik: DANILO MIJUŠKOVIĆ, (Merck)

Potpredsednica: JELENA MLINAREVIĆ, (PHOENIX grupa Srbija)

Poreski odbor

Predsednica: VANJA KORAĆ, (Philip Morris Services)

Potpredsednica: JELENA STOJANOVIĆ, (PricewaterhouseCoopers)

Odbor za telekomunikacije i digitalnu ekonomiju

Predsednik: DANIEL ŠUŠNJAR, (Yettel)

Potpredsednica: NEDA TESLIĆ, (A1 Srbija)

Odbor za turizam i ugostiteljstvo

Predsednik: ZAFEIRIOS LAMPADARIDIS, (Hyatt Regency Beograd)

Potpredsednik: ALEKSANDAR VASILIJEVIĆ, (Belgrade Hilton Hotel)

TAMARA KAPOR, rukovodilac regulatornih poslova; tamara.kapor@fic.org.rs

KOVILJKA NIKOLIĆ, rukovodilac kancelarije; koviljka.nikolic@fic.org.rs

Foreign Investors Council

A1 SRBIJA D.O.O.

Milutina Milankovića 1ž, 11070 Beograd Tel: 060 1234, Fax: 060 1231

E-mail: PR@a1.rs, Web: www.a1.rs Enrolment date: 2007

ACB D.O.O. BEOGRAD – DRUŠTVO ZA

POSREDOVANJE U OSIGURANJU Francuska 37/I floor, 11000 Beograd Tel: +381 11 7854 600, E-mail: office@acb.rs Web: www.acb.rs; www.aon.com, Enrolment date: 2023

ADDIKO BANK A.D. BEOGRAD

Milutina Milankovića 7v, 11070 Beograd Tel: +381 11 2226 000 E-mail: office.rs@addiko.com, Web: www.addiko.rs Enrolment date: 2002

AFI MANAGEMENT D.O.O.

Tadije Sondermajera 11a, sprat 17, 11070 Beograd Tel: 011 2090 525 E-mail: office@afi.global, Web: afieuropeserbia.com Enrolment date: 2005

ALMA QUATTRO D.O.O. BEOGRAD

Dositejeva 20, 11000 Beograd Tel: +381 11 2028 900, +381 11 2028 920 E-mail: office@almaquattro.rs Web: www.almaquattro.rs Enrolment date: 2020

ARDAGH METAL PACKAGING SERBIA D.O.O. Omladinskih brigada 88, Airport City Business Park 11070 Beograd, Tel: +381 11 7151 100 E-mail: am.serbia@ardaghgroup.com Web: www.ardaghgroup.com Enrolment date: 2020

ATLANTIC GRAND D.O.O.

Miloša Obilića 41, 22310 Šimanovci Tel: +381 22 40 80 00, Fax: +381 22 4080 67

E-mail: sinisa.danicic@atlanticgrupa.com Web: www.atlanticgrupa.com Enrolment date: 2023

BALL CORPORATION, BEVERAGE PACKAGING EMEA, BEOGRAD

Batajnički drum 21A, 11080 Zemun – Beograd

Tel: +381 11 3770 600/602, Fax: +381 11 3770 752 Web: www.ball.com, Enrolment date: 2004

BANCA INTESA A.D. BEOGRAD

Milentija Popovića 7b, 11070 Beograd Tel: +381 11 3108 888

E-mail: kabinet@bancaintesa.rs, Web: www.bancaintesa.rs Enrolment date: 2004

BARRY CALLEBAUT SOUTH EAST EUROPE D.O.O.

Bulevar vojvode Misica 17, 11000 Beograd, Tel: +381 69 3423 813

E-mail: dragana_draskovic@barry-callebaut.com Web: www.barry-callebaut.com Enrolment date: 2020

BAYER D.O.O. BEOGRAD

Omladinskih brigada 88b, 11070 Beograd Tel: +381 11 2070 200, E-mail: office.support.rs@bayer.com Web: www.bayer.rs Enrolment date: 2009

BDK ADVOKATI

Bulevar kralja Aleksandra 28, 11000 Beograd Tel: +381 11 3284 212, Fax: +381 11 3284 213 E-mail: office@bdkadvokati.com Web: www.bdkadvokati.com Enrolment date: 2011

BELAGA MANAGEMENT COMPANY D.O.O. Kralja Milana 35, 11000 Beograd, Fax: +381 11 7555 700, E-mail: begbs_hotel@hilton.com Web: local: Hilton Belgrade - https://www.hilton.com/en/ hotels/begbshi-hilton-belgrade/; global: www.hilton.com/en/ Enrolment date: 2022

BELGRADE AIRPORT D.O.O.

47 Aerodrom Beograd Street, 11180 Beograd 59 Tel: +381 11 2094 802

E-mail: kabinet@beg.aero, Web: www.beg.aero Enrolment date: 2019

BRITISH AMERICAN TOBACCO VRANJE A.D. VRANJE Bulevar Milutina Milankovića 1ž, 11070 Beograd Tel: +381 60 3108 700, Web: www.bat.com Enrolment date: 2002, Founder

CARLSBERG SRBIJA D.O.O. Proleterska 17, 21413 Čelarevo Tel: +381 21 7550 600, Fax: +381 21 7550 658

E-mail: info@carlsberg.rs Web: www.carlsbergsrbija.rs Enrolment date: 2005

CASSA DEPOSITI E PRESTITI S.P.A.

Milentija Popovića 7b, 11070 Beograd

Tel: +381 11 66 8662 687, E-mail: ufficio.belgrado@cdp.it Web: www.cdp.it Enrolment date: 2025

CETIN D.O.O. BEOGRAD – NOVI BEOGRAD Omladinskih brigada 90, 11070 Beograd Tel: +381 63 444 222, E-mail: info@cetin.rs Web: www.cetin.rs; www.cetin.eu Enrolment date: 2021

CTP INVEST

Megarska 9, 11070 Beograd – CTPark Belgrade City Tel: +381 65 433 4444, E-mail: petar.kolognat@ctp.eu Web: www.ctp.eu Enrolment date: 2019

CWP EUROPE (CWPR SERVICES D.O.O.) Masarikova 5, floor 20, 11000 Beograd Tel: +381 11 7850 020, E-mail: office.serbia@cwp.global Web global: www.cwp.eu Enrolment date: 2023

BNV BRISTOL D.O.O.

Karađorđeva 50, 11000 Beograd Tel: +381 11 7888 700, Fax: +381 11 7888 707

E-mail: sales@thebristolbelgrade.com Web: https://thebristolbelgrade.com/ Enrolment date: 2025

BPI D.O.O. SOMBOR

Venac Radomira Putnika 1, 25000 Sombor

Tel: +381 25 5150 161, +381 25 5150 162 Fax: +381 25 5150 185, Web: www.bpi-holding.com Enrolment date: 2010

DAD DRÄXLMAIER AUTOMOTIVE D.O.O.

Skladišna hala 1, Zrenjaninski park

Lokacija Bagljaš Aerodrom, 23000 Zrenjanin

Tel: +381 23 519 340, Web: www.draexlmaier.com

Enrolment date: 2017

DATALAB SR D.O.O.

Bul. Arsenija Čarnojevića 99v, 11000 Belgrade

Tel: +381 11 404 8604, E-mail: info@datalab.rs Web: local: www.datalab.rs global: www.datalab.eu Enrolment date: 2023

DELHAIZE SERBIA

Jurija Gagarina 14, 11000 Beograd

Tel: 0800 3537 030, Fax: +381 11 7153 910

E-mail: office@delhaize.rs

Web: local: www.maxi.rs; global: www.aholddelhaize.com

Enrolment date: 2023

DELOITTE ADVISORY D.O.O.

Forum 26 Business Center (zgrada B) Španskih boraca 3, 11070 Novi Beograd, Tel: +381 11 3812 100, Fax: +381 11 3812 112,E-mail: cersdeloitteadvisory@deloittece.com, Web: Deloitte Serbia - https://www.deloitte.com/ce/en/about/story/ourmarkets/deloitte-serbia.html, Enrolment date: 2003

DELTA HOLDING DOO

Vladimira Popovića 8a, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2011 611, +381 11 2011 921

E-mail: office@deltaholding.rs Web: www.deltaholding.rs Enrolment date: 2014

DEUTSCH-SERBISCHE WIRTSCHAFTSKAMMER (AHK SERBIEN)

Topličin venac 19a, 11000 Beograd, Tel: +381 11 2028 010, Fax: +381 11 3034 780, E-mail: info@ahk.rs Web: www.serbien.ahk.de/sr; www.serbien.ahk.de Enrolment date: 2014

DRAŠKOVIĆ POPOVIĆ & PARTNERS A.O.D. BEOGRAD Francuska 27, 11000 Beograd Tel: +381 11 7850 336, E-mail: office@d2plaw.com Web: www.d2plaw.com

Enrolment date: 2013

EKO SERBIA A.D. MEMBER OF HELLENIQ ENERGY

Tošin bunar 274a, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 2061 500, E-mail: office@hellenic-petroleum.rs Web: www.ekoserbia.com

Enrolment date: 2004

ERNST & YOUNG CONSULTING D.O.O. BEOGRAD

Vladimira Popovića 8a, 11070 Beograd Tel: +381 11 2095 800, E-mail: ey.office@rs.ey.com Web: www.ey.com/sr_rs

Enrolment date: 2004

ERSTE BANK A.D. NOVI SAD

Bulevar oslobođenja 5, 21000 Novi Sad, Tel: 0800 201 201, +381 60 4848 000, E-mail: info@erstebank.rs Web: www.erstebank.rs

Enrolment date: 2005

EUROPEAN INVESTMENT BANK

Vladimira Popovića 38-40, 11070 Novi Beograd

Tel: +381 11 3121 756, Web: www.eib.org Enrolment date: 2017

EUROTELESITES D.O.O. BEOGRAD

Milutina Milankovića 3v, 11070 Novi Beograd

E-mail: office.serbia@eurotelesites.com

Web: www.eurotelesites.rs Enrolment date: 2023

G4S SECURE SOLUTIONS D.O.O.

Viline vode 6, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2097 900, Fax: +381 11 2097 946

E-mail: office@rs.g4s.com, Web: www.g4s.rs Enrolment date: 2009

GEBRÜDER WEISS D.O.O. DOBANOVCI

Beogradska 85, 11272 Dobanovci

Tel: +381 11 3715 200, Fax: +381 11 3715 201

E-mail: office.beograd@gw-world.com

Web: www.gw-world.com/rs; www.gw-world.com/at Enrolment date: 2020

EVROPSKA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ

Španskih boraca 3, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2120 530

Web: www.ebrd.com

Enrolment date: 2016

EXLRT D.O.O.

Mornarska 7, 21000 Novi Sad

Tel: +381 21 6301 548, +381 21 6392 826

E-mail: info@exlrt.com; office@exlrt.com

Web: www.exlrt.com

Enrolment date: 2010

FCA SRBIJA D.O.O. KRAGUJEVAC

Kosovska 4, 34000 Kragujevac Web: https://www.stellantis.com/en Enrolment date: 2011

FERRING PHARMACEUTICALS D.O.O. BEOGRAD-STARI GRAD

Gospodar Jevremova 47, 11000 Beograd Tel: +381 11 4048 800, Web: www.ferring.com

Enrolment date: 2018

FRESENIUS MEDICAL CARE SRBIJA D.O.O.

Beogradski put bb, 26300 Vršac

Tel: +381 11 3951 000, Fax: +381 11 3951 009

E-mail: office.srb@freseniusmedicalcare.com Web: www.freseniusmedicalcare.com

Enrolment date: 2013

FRIKOM D.O.O.

Zrenjaninski put bb, 11213 Beograd Tel: +381 11 2074 100, Fax: +381 11 2074 148

E-mail: office@frikom.rs, Web: www.frikom.rs

Enrolment date: 2019

GENERALI OSIGURANJE SRBIJA A.D.O.

Španskih boraca 3, 11070 Novi Beograd

Tel: +381 11 2220 555

Web: www.generali.rs; www.generali.com

Enrolment date: 2016

GRUNDFOS SRBIJA D.O.O. Obilazni put Sever 21, 22320 Inđija Tel: +381 22 367 300, Fax: +381 22 367 302 E-mail: grundfossrbija@grundfos.com Web: www.grundfos.rs; www.grundfos.com

Enrolment date: 2013

HAD BMP A.D. BEOGRAD (HYATT REGENCY BEOGRAD)

Milentija Popovića 5, 11000 Beograd Tel: +381 11 301 1234, E-mail: belgrade.regency@hyatt.com

Web: local: hyattregencybelgrade.com, global: www.hyatt.com Enrolment date: 2022, Founder

HALKBANK A.D. BEOGRAD Milutina Milankovića 9e, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 204 11 81, E-mail: office@halkbank.rs

Web: www.halkbank.rs

Enrolment date: 2024

HEMOFARM A.D.

Beogradski put bb, 26300 Vršac

Tel: +381 11 3811 200, E-mail: svakodobro@hemofarm.com

Web: www.hemofarm.rs

Enrolment date: 2013

HUAWEI TECHNOLOGIES D.O.O. Omladinskih brigada 90D 11070 Beograd

Web: www.huawei.com

Enrolment date: 2020

IKEA SRBIJA D.O.O.

Astrid Lindgren 11 11231 Beograd Web: www.ikea.com Enrolment date: 2008

INOS BALKAN D.O.O.

Mirka Obradovića 29, 14000 Valjevo Tel: +381 14 221 560 E-mail: contact@inosbalkan.com Web: www.inosbalkan.com

Enrolment date: 2017

INTESA LEASING D.O.O. BEOGRAD

Milentija Popovića 7b, 11070 Beograd Tel: +381 11 2025 400, E-mail: ilbhead@intesaleasing.rs Web: www.intesaleasing.rs Enrolment date: 2010

JELEN DO D.O.O. (CARMEUSE SERBIA)

Jelen Do bb, 31215 Jelen Do, Požega

Tel: +381 31 590 599, Fax: +381 31 590 570 E-mail: jelen-do@carmeuse.rs Web: www.carmeuse.com Enrolment date: 2015

JT INTERNATIONAL A.D. SENTA

Subotički drum 17, 24400 Senta Tel: +381 11 2050 300, Fax: +381 11 2050 301 Web: www.jti.com Enrolment date: 2003

K&F ADVOKATI

Knez Mihailova 17, 11000 Beograd Tel: +381 11 3345 195, E-mail: office@kfadvokati.com Web: www.kfadvokati.com Enrolment date: 2021

KARANOVIĆ & PARTNERS O.A.D. Resavska 23, 11000 Beograd Tel: +381 11 3094 200, Fax: +381 11 3094 223 E-mail: serbia@karanovicpartners.com Web: www.karanovicpartners.com Enrolment date: 2003

KENTKART SOUTHEAST EUROPE D.O.O.

Makenzijeva 24, 11000 Beograd Tel: +381 67 788 2010, E-mail: office@kentkart.rs Web: www.kentkart.rs Enrolment date: 2014

Foreign Investors Council

KNAUF INSULATION D.O.O.

Batajnički drum 16b, 11080 Beograd

Tel: +381 11 3310 800, Fax: +381 11 3310 801

E-mail: office.belgrade@knaufinsulation.com Web: knauf.com/sr-RS Enrolment date: 2011

KONCERN BAMBI A.D.

Đorđa Stanojevića 14, 3rd floor, 11070 Beograd Đure Đakovića bb, 12000 Požarevac Tel: +381 11 2222 555, E-mail: office@bambi.rs Web: local: www.bambi.rs; global: www.bambi.rs/en Enrolment date: 2023

KONSTRUKTOR KONSALTING

Oslobođenja 10, 11000 Beograd, Rakovica Tel: +381 11 2562 231, E-mail: office@konstruktorgrupa.com Web: www.konstruktorgrupa.com Enrolment date: 2018

KPMG D.O.O. BEOGRAD

Milutina Milankovića 1j, 11070 Beograd Tel: +381 11 2050 500, E-mail: info@kpmg.rs Web: www.kpmg.rs Enrolment date: 2002

LAW OFFICE MIROSLAV STOJANOVIC IN COOPERATION WITH WOLF THEISS

Poslovni centar Ušće, Bulevar Mihajla Pupina 6 11070 Beograd, Tel: +381 11 3302 900, Fax: +381 11 3302 925, E-mail: beograd@wolftheiss.com Web: www.wolftheiss.com, Enrolment date: 2003

LEITNERLEITNER

CONSULTING D.O.O. BEOGRAD

Kneza Mihaila 1-3, 11000 Beograd, Tel: +381 11 6555 105 E-mail: beograd.office@leitnerleitner.com Web: https://www.leitnerleitner.rs/serbia/sr/about-us https://www.leitnerleitner.com/de/at, Enrolment date: 2020

LUKOIL SRBIJA D.O.O. BEOGRAD

Bulevar Mihajla Pupina 165d, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2220 200, Call center: 0800 222 882 Fax: +381 11 2220 294, E-mail: office@lukoil.rs Web: www.lukoil.rs Enrolment date: 2009

MARSH D.O.O. ZA POSREDOVANJE U OSIGURANJU BEOGRAD

Omladinskih brigada 88a, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 3130 409, E-mail: marsh.serbia@marsh.com Web: https://www.marsh.com/rs/en/home.html; http:// www.mmc.com/, Enrolment date: 2019

MERCK D.O.O.

Omladinskih brigada 90v, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2175 761, Fax: +381 11 2176 781

E-mail: merck@merck.rs

Web: www.merck.rs; www.merckgroup.com Enrolment date: 2020

MESSER TEHNOGAS A.D.

Banjički put 62, 11000 Beograd

Tel: +381 11 3537 200, Fax: +381 11 3537 291 E-mail: postoffice@messer.rs, Web: www.messer.rs Enrolment date: 2002 Founder

METROPOL PALACE D.O.O. BEOGRAD

Bulevar kralja Aleksandra 69, 11000 Belgrade Tel:+381 11 3333 100, E-mail: reception@metropolpalace.com Web: www.metropolpalace.com Enrolment date: 2017

Hipodromska 2d, 24000 Subotica Tel: +381 24 621 521, Fax: +381 24 621 522 E-mail: info@minipani.com Web: www.minipani.com

Enrolment date: 2012

MK GROUP

Bulevar Arsenija Čarnojevića 59b, 11070 Belgrade Tel: +381 11 3539 555, E-mail: info@mkgroup.rs Web: local: www.mkgroup.rs; global: mkgroup.rs/en/ Enrolment date: 2023

Branka Ristića 8, 35254 Popovac

Tel: +381 35 572 200, Fax: +381 35 572 207 E-mail: general-info@moravacem.rs Web: www.moravacem.rs; www.crh.com

Enrolment date: 2016, Founder

MPC PROPERTIES (BALKANS REAL ESTATE D.O.O. BEOGRAD)

Bulevar Mihajla Pupina 85b, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2854 517, E-mail: office@mpcproperties.rs Web: www.mpcproperties.rs

Enrolment date: 2025

NESTLÉ ADRIATIC S D.O.O.

Železnička 131, 11271 Beograd-Surčin

Tel: +381 11 2019 301, Fax: +381 11 3132 022

E-mail: info@rs.nestle.com, Web: www.nestle.rs Enrolment date: 2002

Founder

Foreign Investors Council

NIS A.D. NOVI SAD (NAFTNA INDUSTRIJA SRBIJE) Narodnog fronta 12, 21000 Novi Sad Tel.: +381 21 4811 111, E-mail: office@nis.rs, Web: www.nis.rs, Enrolment date: 2011

NLB KOMERCIJALNA BANKA AD BEOGRAD

Svetog Save 14, 11000 Beograd Tel: 011/3080 100, Fax: 011/3441 335 E-mail: kontakt.centar@nlbkb.rs Web: www.nlbkb.rs Enrolment date: 2022

NETWORKS SERBIA D.O.O. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 14, 11070 Beograd Belgrade Office Park, Building II, First Floor Tel: +381 11 2281 920, Web: nokia.com

PERNOD RICARD SRBIJA D.O.O.

Bulevar oslobođenja 211, 11000 Beograd E-mail: ser.info@pernod-ricard.com Web: https://www.pernod-ricard.com/sr/locations/serbia Enrolment date: 2003

RAJIĆEVA MS D.O.O. BEOGRAD (HOTEL MAMA SHELTER) Knez Mihailova 54A, 11000 Beograd Tel: +381 11 3333 000, E-mail: belgrade@mamashelter.com Web: mamashelter.com/belgrade/, Enrolment date: 2022

PETRIKIĆ & PARTNERI A.O.D. IN COOPERATION WITH CMS REICH-ROHRWIG HAINZ

Krunska 73, 11000 Beograd, Tel: +381 11 3208 900, Fax: +381 11 3208 930, E-mail: belgrade@cms-rrh.com, Web: www.cms-rrh.com, Enrolment date: 2004

PHILIP MORRIS SERVICES

D.O.O. BEOGRAD

RAUCH SERBIA D.O.O.

Šesta Lička 2, 15220 Koceljeva Tel: +381 15 361 800; +381 11 265 2225 E-mail: office.serbia@rauch.cc Web: www.rauch.cc Enrolment date: 2011

RIO TINTO RIO SAVA EXPLORATION D.O.O.

Milutina Milankovića 1i, 11070 Beograd

Tel: +381 11 4041 430 Web: www.riotinto.com; www.riotintoserbia.com

Bulevar Zorana Đinđića 64a, 11070 Beograd Tel: +381 11 2010 800 Web: www.pmi.com Enrolment date: 2004

PRIME SITE ONE AG BEOGRAD

Velisava Vulovića 51, 11000 Beograd

Tel: +381 60 8800 106, Fax: +381 11 3441 335 Web: local: www.serbiaprimesiteone.com global: www.jangroup.ch, Enrolment date: 2022

OTP BANKA SRBIJA A.D. NOVI SAD

Trg slobode 5, 21000 Novi Sad, Tel: +381 21 421 077, +381 11 3011 555 Fax: +381 11 3132 885, E-mail: Retail banking: stanovnistvo@otpbanka.rs Corporate clients: privreda@otpbanka.rs, Web: www.otpbanka.rs Enrolment date: 2002, Founder

OTP LEASING SRBIJA Headquarters: Bulevar Zorana Đinđića 50 a/b, 11070 Novi Beograd, Post and work with clients: Milentija Popovića 5a, 11070 Novi Beograd Tel: +381 11 2221 369, Fax: +381 11 2221 388 E-mail: otpleasing.srbija@otpsrbija.rs, Web: www.otpleasingsrbija.rs, Enrolment date: 2011

PALKOVSKY D.O.O. VALJEVO

Divci b.b., 14222 Valjevo Tel: +381 69 1508 190

E-mail: info@palkovsky.rs, Web: www.palkovsky.rs Enrolment date: 2023

PEPSICO

Đorđa Stanojevića 14, 11070 Beograd Tel: +381 11 3637 000, Fax: +381 11 3637 069

E-mail: belgrade.office@pepsico.com Web: www.pepsico.com; www.pepsico.rs LinkedIn: PepsiCo Zapadni Balkan, Enrolment date: 2009

PHOENIX GRUPA SRBIJA

Bore Stankovića 2, 11030 Beograd

Tel: +381 11 3538 100

E-mail: office@phoenixpharma.rs Web: www.phoenixpharma.rs Enrolment date: 2016

PRICEWATERHOUSECOOPERS D.O.O. Airport City Belgrade

Omladinskih brigada 88a, 11070 Beograd Tel: +381 11 3302 100, Fax: +381 11 3302 101 E-mail: rs_pwc_office@pwc.com, Web: www.pwc.rs Enrolment date: 2002, Founder

PROCREDIT BANK

Milutina Milankovića 17, 11000 Beograd Tel: +381 11 2077 906

E-mail: srb.info@procredit-group.com Web: www.procreditbank.rs Enrolment date: 2004

RAIFFEISEN BANKA A.D. BEOGRAD

Đorđa Stanojevića 16, 11070 Beograd Tel: +381 11 3202 100, E-mail: info@raiffeisenbank.rs Web: www.raiffeisenbank.rs Enrolment date: 2002

RAIFFEISEN LEASING D.O.O.

Đorđa Stanojevića 16, 11070 Beograd Tel: +381 11 2207 400, Fax: +381 11 2289 007

E-mail: info.leasing@raiffeisen-leasing.rs Web: www.raiffeisen-leasing.rs Enrolment date: 2003

Enrolment date: 2004

ROCHE D.O.O.

Vladimira Popovića 8a, 11070 Beograd Tel: +381 11 2022 803, Fax: +381 11 2022 808 E-mail: serbia.office@roche.com Web: www.rochesrbija.rs; www.roche.com Enrolment date: 2013

SAVA NEŽIVOTNO OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD

Bulevar vojvode Mišića 51, 11000 Beograd Tel: +381 11 777 39 39, E-mail: info@sava-osiguranje.rs Web: www.sava-osiguranje.rs Enrolment date: 2015

SECURITAS SERVICES D.O.O. BEOGRAD

Autoput za Zagreb 18, 11080 Beograd Tel: +381 11 2284 051, E-mail: office@securitas.co.rs Web: securitas.co.rs; securitas.com Enrolment date: 2024

SGS BEOGRAD D.O.O.

Jurija Gagarina 7b, 11070 Beograd

Tel: +381 11 7155 275, +381 11 7155 277

Fax: +381 11 2284 241, E-mail: sgs.beograd@sgs.com Web: www.sgs.rs Enrolment date: 2016

SICPA HOLDING SA SWITZERLAND LAUSANNE/ UMQ SUSTAINABLE SMART SOLUTIONS

Avenue de Florissant 41, 1008 Prilly, Switzerland

Tel: +41 21 627 63 43, Fax: +41 21 627 57 27

Web: www.sicpa.com, Enrolment date: 2024

Foreign Investors Council

SIEMENS D.O.O. BEOGRAD

Omladinskih brigada 90v, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2096 001, Fax: +381 11 2096 007

E-mail: office.rs@siemens.com

Web: local: www.siemens.rs; global: www.siemens.com

Enrolment date: 2023, Founder

SKY TOWERS INFRASTRUCTURE D.O.O. BEOGRAD

Milentija Popovića 5b, 11070 Beograd, Tel: +381 11 66 333 720, E-mail: info@skytowersinfrastructure.com, Web: www.connectistower.com Enrolment date: 2025

SLADARA SOUFFLET SRBIJA D.O.O.

Industrijska zona 2, 21400 Bačka Palanka

Tel: +381 21 752 910, Fax: +381 21 6042 399 Web: www.soufflet.com Enrolment date: 2004

SOG IN COOPERATION WITH KINSTELLAR

Bulevar Mihajla Pupina 6/IV, 11070 Beograd Tel: +381 11 3210 200, E-mail: office@sog.rs Web: www.kinstellar.com/locations/detail/belgrade-serbia Enrolment date: 2023

STMG CONSULTANCY D.O.O.

Nevesinjska 7, 11000 Beograd, Tel: +381 11 3535 400 E-mail: info@stmgconsultancy.com; sasa.trajkovic@stmgconsultancy.com Web: www.stmgconsultancy.com, Enrolment date: 2006

THE INTERNATIONAL SCHOOL OF BELGRADE

Temišvarska 19, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2069 999, Fax: +381 11 2069 944 E-mail: isb@isb.rs, Web: www.isb.rs Enrolment date: 2014

TIGAR TYRES D.O.O.

PIROT PREDUZEĆE ZA PROIZVODNJU GUMA

Nikole Pašića 213, 18300 Pirot, Tel: +381 10 2157 000 E-mail: office.serbia@michelin.com, Web: www.michelin.rs Enrolment date: 2009

TITAN CEMENTARA KOSJERIĆ Živojina Mišića 50, 31260 Kosjerić

Tel: +381 31 590 300, E-mail: cemkos@titan.rs Web: www.titan.rs Enrolment date: 2004

TOYO TIRE SERBIA D.O.O. INĐIJA

Industrijska 3 no. 5, 22320 Inđija, Tel: +381 66 8087 898

E-mail: nevena.lestaric@toyotires.rs Web: www.toyotires.rs/sr_RS/ Enrolment date: 2021

TRACE GROUP HOLD PLC OGRANAK BEOGRAD

Kneza Miloša 9/V, 11000 Beograd Tel: +38118 517000, Web: www.tracebg.com Enrolment date: 2023

TARKETT D.O.O. BAČKA PALANKA Industrijska zona 14, 24000 Bačka Palanka E-mail: info.tarkettdoo@tarkett.com Web: https://www.tarkett.rs/; www.tarkett-group.com Enrolment date: 2024

TELEKOM SRBIJA A.D. BEOGRAD Takovska 2 11000 Beograd

E-mail: fic.telekom@telekom.rs Web: www.telekom.rs

Enrolment date: 2007

TETRA PAK PRODUCTION D.O.O. BEOGRAD

Milutina Milankovića 9ž, sprat 2, 11070 Beograd

Tel: +381 11 2017 333, Fax:+381 11 2017 380 Web: www.tetrapak.com/en-rs Enrolment date: 2002 Founder

UNICREDIT BANK SRBIJA JSC

Rajićeva 27-29, 11000 Beograd

Jurija Gagarina 12, Belgrade Business Center 11070 Beograd, Tel: +381 11 3777 888, E-mail: kontakt@unicreditbank.rs, Web: www.unicreditbank.rs Enrolment date: 2013, Founder

UNICREDIT LEASING SRBIJA D.O.O.

Jurija Gagarina 12, Belgrade Business Center 11070 Beograd, Tel: +381 11 3093 500

E-mail: lizingpodrska@unicreditgroup.rs Web: http://www.unicreditbank.rs/leasing Enrolment date: 2025

UNIFIEDPOST SOLUTIONS D.O.O.

Tošin bunar 185, 11070 Beograd

Tel: +381 11 7150 748

E-mail: office.rs@unifiedpost.com

Web: www.unifiedpost.rs

Enrolment date: 2019

Teodora Drajzera 34, 11000 Beograd

Tel: +381 11 2642 257, E-mail: info@vp.rs Web: www.vp.rs Enrolment date: 2023

WEST PHARMACEUTICAL SERVICES

BEOGRAD D.O.O. Crvenka 76, 26220 Kovin, Tel: +381 13 2156 101 E-mail: kovin.office@westpharma.com Web: www.westpharma.com Enrolment date: 2020

WIENER STÄDTISCHE OSIGURANJE A.D.O. BEOGRAD

Trešnjinog cveta 1, 11070 Beograd

Tel: 0800 200 800; +381 11 220 9800

E-mail: office@wiener.co.rs, Web: www.wiener.co.rs

Enrolment date: 2003

YAZAKI SERBIA

Nova 7 bb, 15000 Sabac, Tel: +381 15 7195 241 E-mail: Ysd.Office@yazaki-europe.com

Web global: www.yazaki-europe.com

Enrolment date: 2022

YETTEL BANK A.D. BEOGRAD Omladinskih brigada 88, 11070 Beograd Korisnički servis: 063 9005 E-mail: officebanka@yettelbank.rs; banka@yettelbank.rs Web: www.yettelbank.rs, Enrolment date: 2015

YETTEL D.O.O. Omladinskih brigada 90 11073 Beograd Mob: +381 63 9000 Web: www.yettel.rs Enrolment date: 2006

Foreign Investors Council